Izvor: Blic, 19.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mladi nailaze na pakao i ucene
Mladi nailaze na pakao i ucene
Tek je završila snimanje najnovijeg filma Zdravka Šotre 'Zona Zamfirova' u kome igra značajnu ulogu, ulogu Doke. Reč je o Radmili Živković, glumici Narodnog pozorišta u Beogradu, u kome je ostvarila niz zapaženih uloga u brojnim predstavama kao što su 'Razvojni put Bore Šnajdera', 'Putujuće pozorište Šopalović', potom u najnovijem projektu nacionalnog teatra 'Velika drama' i tako dalje. Pre Narodnog pozorišta, čiji je stalni član, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sagovornica 'Blica' je igrala u Pozorištu na Terazijama i Beogradskom dramskom pozorištu. Pored niza TV drama Radmila Živković je igrala u mnogim filmovima od kojih izdvajamo 'Poseban tretman', 'Sok od šljiva', 'O pokojniku sve najlepše'... Radmila Živković došla je na dva dana u Sopot da se posle projekcije filma 'Virtuelna stvarnost' poklonila publici. Na pitanje kakav je položaj žene kao glumice u našoj zemlji ona kaže: 'To je veoma stereotipna i stara priča. Svet vode muškarci, tako da je literatura i dramska i scenaristička okrenuta muškom svetu. Muški svet vodi život. Oni su kroz istoriju uvek bili uspešniji i ratnici i mislioci... tu i tamo se dešavao onaj slučaj, da izuzetak potvrđuje pravilo, da se pojavi i neka žena. Normalno je da je žena zapostavljenija, jer žene nisu tako agresivne. Normalno je da muškarci sednu, dogovore se i prave biznis. Šta će im tu žena tu! Primetan je problem nedostatka ženskih likova u literaturi, odakle on potiče i šta mislite zašto su muški likovi dominantni?
- Kada sam prvi put putovala na Festival u Puli, sedela sam u avionu pored Danila Kiša. Bila sam presrećna što sedim pored velikog pisca, a u isto vreme, mlada i naivna i upitala sam ga zašto ne piše o ženama. A, Kiš mi kaže: 'Pa, ja ih ne razumem. Jedino koga stvarno poznajem je moja majka, a i tu nisam siguran'. Ja mislim da je to istina, jer veliki i značajni pisci se nikada nisu usuđivali da pišu o onome što ne poznaju.
Mnogo je toga rečeno o položaju glumaca, bilo na filmu, bilo u pozorištu, i uglavnom se svi slažu da je loš. Kako vi gledate na sudbinu glumca danas i ovde?
- Položaj je onakav kakav su glumci zaslužili sami po sebi. Status je očajan. Ovo ne govorim da bih kukala. Ja za svoj status mogu da se borim lično, ali ako govorimo o glumačkom statusu i mladima koji završavaju fakultete, gde im se daje legitimno pravo da se tim poslom bave, njihova budućnost je katastrofalna. Ne optužujem nikoga, ni Vladu, ni državu: Mislim da je najveći problem među glumcima, jer mi ne znamo prema sebi da se postavimo. To je već žalosno, jer vam čak i na pijaci prodavačica kaže: 'Jao, kako ste bedno plaćeni, nikad ne bih bila glumica'. To je ponižavajuće do te mere, da ja nemam reči. Fali nam jedna organizacija u smislu da jedno vreme prestanemo da radimo. Ovo nije poziv na štrajk, nego poziv na opamećivanje. Jer, mi smo deo ove zemlje kao što su lekari, ekonomisti, pravnici... Ovo je moja zemlja. Ne mogu ja da budem stanovnik i glumac neke druge zemlje. Ja polažem isto pravo da se bavim ovim poslom i razvijam kao i druge profesije. Kažu: 'Ma, ko glumce zarezuje, šta znači ako oni štrajkuju?!' Ja, opet, ne govorim o štrajku, već o tome da prestanemo da radimo. Kada bi mi prestali da radimo, izgleda da to nikoga ne bi uzbudilo. Ali, potrebno je da ova zemlja ima i pozorište i film i televiziju, što se igranog programa tiče. Ovo je naša zemlja i narod voli da čuje svoj jezik sa ekrana, voli u pozorištu da gleda svoje pisce, a ima ih, hvala Bogu. Glumci su krivi. Ja znam da je ovo što pričam čista utopija. Kada govorite da ne možete da se dogovorite, da li se tu upliće i novi zakon o pozorištu?
- Darjan Mihajlović, predsednik Sindikata dramskih umetnika, hoće da ove nedelje da otkaz na to mesto. Zakleo se da će, ukoliko sva pozorišta u Srbiji ne potpišu ugovor sa Sindikatom o minimalnom cenovniku rada, on dati ostavku. To je toliko mali krug, jer mi imamo malo pozorišta. Ako se to ne može ostvariti, onda se ništa ne može ostvariti. Čovek, jednostavno, diže ruke. On je mlad čovek, tek počinje da radi. Možete da zamislite kako izgleda kad se ubijaš u pojam na samom početku. Ova deca koja sada dolaze, nailaze na pakao i ucenjivanje. I to ih u gomili tako tretiraju. To je nedopustivo. Jeste li ikada pomislili da prestanete da se bavite glumom?
- Ja sam osoba koja ništa ne radi po bilo koju cenu. Ni kuvanje, spremanje kuće, pa ni posao. Uvek sam bila spremna na to da mogu od sutra, od ovog trenutka, da prestanem da se bavim glumom, ako je samo svrha baviti se tom profesijom ili reći da si nekako maglovito u njoj. Jasmina Urošević
