Izvor: Politika, 22.Apr.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Misterija prosvete
Trebalo bi neko drugi, osim nastavnika koji im predaju, da procenjuje koliko su učenici dobili znanja i da u odnosu na rezultate testova podešava čitav sistem, nagrađuje dobre profesore i utiče na loše
Pažljiviji posmatrač aktivnosti uoči poslednjih izbora mogao je uočiti povećano interesovanje stranaka za prosvetu. Izgledalo je da su stranke prihvatile kritiku da do sada ovom resoru nisu poklanjale punu pažnju pa su sada istakle da su posebno zainteresovane za prosvetu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pored poljoprivrede i energetike. Ovo su svakako isticale DS, NDS i SPS. Međutim, osim ove načelne zainteresovanosti nijedna od ovih stranaka nije se dalje bavila ovom temom. U kampanji nismo upoznali nikoga ko bi u ime ovih stranaka izložio ideje u vezi sa budućnošću prosvete. Ni od koga nismo čuli program niti bilo kakav plan.
Danas, mesec dana posle izbora, stanje nije puno bolje. Vodeća stranka još se nije odlučila da li će voditi prosvetu, ili će je dati nekoj nestranačkoj ličnosti, ili će je ostaviti socijalistima, kako je bilo i u prošloj vladi. Misterija je kratkotrajno razbijena vešću da bi ovaj resor mogla voditi Tinde Kovač Cerović koja je bila jedan od kreatora uspešnih reformi u periodu posle 5. oktobra, ali je ova vest demantovana. Ovaj angažman bi sigurno bio koristan, mada bi ga pratili i problemi tokom usaglašavanja programa na liniji nestranačka ličnost – stranke na vlasti. Dodatni problem bilo bi i to što u uređenom sistemu nije dovoljno da na mestu ministra imate kvalitetnu ličnost, već je potrebno i da ta ličnost ima saglasnost društva za program koji namerava da sprovede, što se dobija učešćem u političkom životu i izlaganjem ideja u javnosti. Svega toga u proteklom periodu nije bilo.
Misterija je svakako i to šta bi ministarstvo prosvete uopšte trebalo da radi. Koliko se sećam, angažman prethodnog ministra svodio se na to da uveri građane da se problemi koji su pratili prethodnog ministra (provaljivanje testova za maturu) neće ponoviti. Ministarstvo je za ovu godinu pripremilo i plan promenjenog završnog ispita u osnovnoj školi, koji će po prvi put uključivati zadatke koji nisu bili u zbirkama. I ovaj novi način utvrđivanja stečenog znanja bremenit je mogućim problemima, međutim ne vidi se da se neko njima bavi na način koji bi otkrivao metodu kojom će se ministrstvo koristiti u rešavanju tih problema.
Ministar ponekad dodaje i nešto svoje prosvetne filozofije ističući kako se zalaže za postepene promene i funkcionalnije i primenjljivije sadržaje u školi. Sigurno se već 30 godina ponavlja mantra o tome da decu ne treba opterećivati gomilom činjenica, nego da ih treba naučiti da misle i primenjuju stečena znanja, ali se ne vidi da se sa tim odmaklo. Čak se čini da se ovaj problem zaoštrava, pa sama činjenica da jednako ponavljamo kako nam deca uče mehanički i za ocenu pokazuje da, iako znamo šta bi trebalo da je cilj škole, nismo otkrili i sredstva da taj cilj postignemo.
Ni dosadašnji reformatori školstva nisu bili u prilici da se više pozavabe širom slikom školstva i pitanjem koje promene su poželjne. Svi znaju da kažu da školstvo treba da više bude povezano s potrebama tržišta rada, međutim, problemi škole povezani su s problemima samog društva. A društvo je već odavno voluntarističko i proizvoljno, razbijeno u suprotstavljene i nepomirljive ,,sisteme”. Ovo nije atmosfera koja pogoduje prosveti uopšte i budući ministar trebalo bi o tome nešto da zna.
Ako bi u jednoj rečenici moglo da se skicira rešenje, prosveti je zaista potrebna reforma i to reforma u pravcu smanjenja proizvoljnosti, što bi se najbolje postiglo eksternim testovima znanja. Trebalo bi neko drugi, osim nastavnika koji im predaju, da procenjuje koliko su učenici dobili znanja i da u odnosu na rezultate testova podešava čitav sistem, nagrađuje dobre profesore i utiče na loše. Za ovu reformu treba i sposobnosti i vremena, ali bi ona vremenom počela da daje rezulate i omogućila bi prosveti da igra ulogu pokretača sveukupnih kapaciteta društva.
To bi mogao biti plan ukoliko se misterija prosvete pozitivno reši. Mora se priznati da sada ništa ne ukazuje da će tako i biti. Sva je prilika da će se na prosvetu, umesto kao na segment društva kome treba posvetiti najveću pažnju, gledati kao na ,,parazita” kojeg se treba rešiti. Jedna dnevna novina već je nagovestila način na koji bi prosvetari mogli biti tretirani u ,,reformama” koje slede. Naslov glasi: ,,Prosvetari hoće grčki scenario”. Ne samo da su paraziti, nego su i bezobzirni paraziti koji gladaju samo sebe.
Ako se ova najava obistini, misterija će još jednom preći u apsurd.
Urednik sajta Dvogled
Vladimir Milutinović
objavljeno: 22.04.2014.
