Izvor: NoviMagazin.rs, 25.Maj.2016, 13:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miša Brkić: Skupa iluzija
Šteta, propuštena je još jedna šansa, 31. maj mogao je biti još jedan istorijski datum. Malo je falilo da bude neka vrsta srpske vododelnice. A neće biti.
Ko bi rek’o, zbog političke bolećivosti.
A nije da nije, bila je dobra prilika, početak rada nove Vlade mogao je biti kraj starog režima po kojem je funkcionisala bogohulna veza države i privrede, politike i privrede.
Desetak-petnaest takozvanih strateških preduzeća (Galenika, RTB Bor, Resavica, >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Jumko, Politika AD, FAP, Petrohemija, FAM, Ikarbus, Trajal. PKB, Kablovi...) nastaviće i posle 31. maja da primaju “vakcinu” kojom će ih država zaštititi od raznih vrebajućih “boleština” na slobodnom tržištu. Vakcina je isključivo proizvod domaće “pameti”, zove se UPPR, puno ime joj je “unapred pripremljen plan reorganizacije”. To je i svojevrsni “smokvin list” kojim se namerava prikriti incestuozni bezobrazluk političkog očijukanja s privredom.
Tih 10-15 kobajagi strateških preduzeća zapravo su poslovni propaliteti koje je država dosadašnjim pomaganjem prividno održavala kao aktere na tržištu, stvarajući im privid konkurentnosti. To su preduzeća koja su izgubila sve poslovne instinkte i reflekse i zato je njihova tržišna budućnost jednaka šansama za život ljudske vrste na Suncu.
Ono što tim preduzećima nije uspelo u poslednjih godinu dana, ali ni u prethodnih 15 godina, sada se očekuje novim zavaravanjem. Da će da ih spase UPPR i da će posle toga naći kupca ili partnera. Kao u bajci “a onda su srećno živeli do kraja života”.
Pošto u tržišnoj ekonomiji nema bajki i pošto ta alhemija do sada nije uspela, veštačko održavanje u životu tih preduzeća platiće svi poreski obveznici u Srbiji. Ta preduzeća i njihovih 21.000 radnika potrošili su za godinu dana 1,5 milijardi evra slikovito rečeno “narodnih para” (novca od poreza koji se prikuplja u budžet). Nije pošteno, to je lažna solidarnost.
Novi-stari premijer mogao bi bar delić do sada stečenog reputacijskog kapitala da na početku novog mandata uloži u brzu i bezbolnu eutanaziju ovog incestuoznog odnosa politike i privrede. Resorni činovnici ovih dana priznaju da većinu ovih preduzeća niko nije zainteresovan da kupi, pa bi premijer mogao da započne svojevrsni eksperiment.
Mogao bi, na primer, da pokloni potpuno oslobođen dugova i obaveza PKB svim onim “agroekonomistima” koji su svoj radni vek proveli na državnim “jaslama” ubeđujući javnost kako PKB može da hrani Beograd (a evo, ne hrani ga već 20 godina i Beograd nije umro od gladi). Mogao bi premijer da RTB Bor pokloni sadašnjem generalnom direktoru tog preduzeća koji je osmislio još jednu UPPR prevaru da dokaže kako to preduzeće može da bude profitabilno. Mogao bi premijer da pokloni Jumko radnicima pa neka dokažu kakav je to gigant na tržištu.
A Galeniku bi premijer mogao da pokloni onom ministru koji je svojevremeno zaustavio prodaju jer je bio “ubeđen” da je 115 miliona evra mala cena za tu farmaceutsku fabriku.
Mogao bi premijer... I tako redom.
Tu priču treba definitivno završiti 31. maja samo zato što je iluzija koja mnogo košta da država proizvodi bakar, donji veš, poliuretan, autobuse, kamione, pšenicu...
.jpg)
