Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jul.2015, 12:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miša Brkić: “Razbijena” Staklara
Slučaj paraćinske Srpske fabrike stakla po mnogo čemu je značajan i zanimljiv.
Vlasnik Staklare, bugarski biznismen za kojim je njegova država raspisala poternicu, državi Srbiji duguje 20 miliona evra za isporučenu robu (struju i gas).
Istina, on tvrdi da i država Srbija duguje Staklari, 4 miliona evra, koje je on pokušao da “prebije” sa svojim dugovima, ali država ne pristaje.
Država je do sada bila strpljiva, ali pošto traži da njena preduzeća >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << (pa i EPS) rade profitabilno, zapretila je da će isključiti struju Staklari kao nesolidnom platiši.
Onda je gazda Staklare “angažovao” sindikate i medije.
Sindikati su prema već oprobanom i delotvornom scenariju “spontano” izašli pred fabriku sa transparentom “Ne damo našu fabriku”, zapretili da će blokirati autoput i zakukali kako će seča struje značiti “gubitak radnih mesta za 835 zaposlenih i ekonomsku nestabilnost njihovih porodica”. I mediji su “udarili dreku” kako će ceo Paraćin, “a i šire”, odleteti u vazduh ako eksplodira kotao u kojem je rastopljeno staklo zbog nestanka struje.
Iako su sindikati Staklare privukli pristojnu pažnju medija, ovog puta, međutim, scenario nije uspeo.
Režiranu dramu vlasnika Staklare pokvarili su premijer i resorni ministar koji su pravovremeno (istog sekunda) “spustili na zemlju” i sindikate i bolećive medije koji su od dužnika pokušali da naprave žrtve (kao na slučaju Grčke), demonstrirajući nameru vlasti da napravi tržišnu kapitalističku privredu.
Premijer je optužio vlasnika Staklare da je “tajkun, vlasnik, praviš profit. Zarađuješ odlično, a hoćeš da opljačkaš Srbiju”, a radnicima odbrusio: “E, nećete izaći na autoput. Ja vam kažem da nećete”.
I resorni ministar “bez dlake na jeziku” optužio je vlasnika Staklare da pokušava da iznudi oprost duga, a radnike podsetio da to više nije njihova fabrika: “Ta fabrika ima vlasnika, nema više društvenog kapitala, ili je privatno ili državno”.
Reformska uverljivost premijera na slučaju Staklare dobila bi na zamahu i novom kvalitetu kad bi vlast imala isti aršin i za državna preduzeća. RTB Bor, na primer, duguje za struju bar deset puta više od paraćinske Staklare, ali je država kao vlasnik Bora sama sebi “progledala kroz prste” i dug za struju pretvorila u bezvredno vlasništvo EPS-a.
Ima još jedan detalj koji zavređuje pažnju. Ako je vlasnik Staklare pokušao da se odbrani populističkim metodama (i na sreću nije uspeo), ni premijer ne bi trebalo da se služi sličnom alatkom. Optužbom na račun vlasnika Staklare da je “tajkun koji pravi profit”, premijer je poslao lošu poruku da su vlasnici fabrika koji odlično posluju – pljačkaši Srbije.
Nije za potcenjivanje ni detalj važan za sudbinu reformi. Ako država duguje Staklari 4 miliona evra, onda premijer mora da natera državu da i ona ispunjava svoje obaveze. Nije Staklara usamljen slučaj, mali i srednji preduzetnici žale se da im država već odavno duguje ozbiljne sume novca. Na taj način država sebi pravi suficit u budžetu, ali sa druge strane hiljade preduzetnika tera u stečaj.
Zato, tek kad država bude plaćala svoje dugove i kad premijer bude gadljiv samo na ovakve “tajkune” a ne generalno na sve vlasnike firmi, videće se uverljiva namera da se u Srbiji stvori tržišna kapitalistička privreda.
