Izvor: NoviMagazin.rs, 22.Jun.2016, 19:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miša Brkić: Apokalipsa danas
Ima tome godinu dana kako Beograđanka L.J. ne izlazi iz stana.
Taman kad se spremi da izađe, pogleda vremensku prognozu i – odustane. Tako je i prošle nedelje planirala da se druži s prijateljicama i šeta, ali je odustala kad je pročitala da se sprema saharsko isijavanje, vreo vetar i sagorevanje nedužnih ljudi po ulicama.
I nije bilo prvi put da su je “novinari-meteorolozi” prevarili. Tako je L.J. i zimu provela u kući svakodnevno drhteći od najava i straha >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << da stiže “sibirska zima” i da će je okovati sneg i led. Isto se dogodilo i proletos, drhtala je posle medijskog meteoalarma da će Beograd poharati srpska verzija tajfuna “Katrin” i kad je čula savet da zakuje prozore i veže se za radijator da je ciklon ne oduva.
Poslednjih godina, a naročito meseci, mediji su se pretvorili u meteorološke katastrofičare, malo-malo pa šire strah i paniku, na užas naroda koji se sve češće krije po kućama i sprema za sudnji dan.
U skladu s jednom od ključnih društvenih anomija da narod permanentno treba držati u strahu, kreirana je nova paranoja – krvoločna vremenska prognoza koja će kod građana izazivati trajan osećaj nesigurnosti. A kao uzrok te nesigurnosti spominju se apokaliptične prirodne pojave od kojih obično nema spasa. Tabloidizirana medijska pamet jedva je dočekala takvu anomiju – sa stranica većine onoga što se nazivaju mediji svakodnevno stižu prognoze vremena koje lede krv u žilama i narodu “ubijaju” želju da izađe na ulice. Prošle jeseni, a tako je bilo i dve jeseni unazad, mediji su se utrkivali u histeričnim najavama strašne zime i “ledene smrti” Srbije, da bi se s proleća samo promenila temperaturna odrednica – umesto ledene “ovog leta čeka nas vrela smrt”. Kad normalan čovek čita vremensku prognozu stiče utisak da se sprema smak sveta, zaboravlja na sve druge “obične” dnevne tegobe i panično traga za Nojevom arkom kao spasenjem od nebeske kazne.
Naravno, ništa od tih “prognoza” u biblijski katastrofičnom obliku nije se ostvarilo. Eto, pretekosmo i protekle nedelje, za kad su mediji najavljivali vreme spržene zemlje i u ponedeljak kad je Beograđanima obećavano otpadanje fasada i rušenje terasa pred naletom tajfuna.
Istina, bilo je po nekoliko ledenih dana usred zime, kao što je bilo i vrelih dana usred leta ili kišnih prolećnih dana. Bilo je i preloma ruku zbog leda na ulicama, kao što je bilo i padanja u nesvest zbog vrućine i poplava koje donose velike kiše. Ništa neobično “za ovo doba godine”, što bi rekao legendarni Kamenko Katić.
Tako se nekad normalno rasuđivalo, a danas je zloupotreba crvenog meteoalarma dostigla kolosalne razmere i pokazala kako se korisna novotarija pretvara u manipulaciju kojom se narod drži u strahu. I kako se nekadašnja razbibriga-parola “udru brigu na veselje” pretvorila u paranoja-parolu “udru brigu na vremensku prognozu”.
Meteoalarm kao novi oblik komunikacije uveden je da bi građanima olakšao snalaženje u dnevnom okruženju. Činjenica je da se klima na planeti Zemlji menja i da postaje neudobnija za život zahvaljujući, između ostalog, i naopakom delovanju čoveka. Ako mediji igde treba da upotrebe crveni alarm, onda je to briga o zaštiti prirode od pogubnih posledica neodgovornog delovanja ljudi kao uzroka problema. A ne sejanje straha i panike od posledica tog delovanja.
