Izvor: Politika, 04.Nov.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miris jeseni na Balkanu
Kažu da jeHemingvej uvek čitao bajate novine. Iz njih, uz vremensku distancu, najbolje možeš da shvatiš o čemu se radi, šta se zapravo događa, ko šta radi i ko šta hoće...
U poslednjih mesec dana nekoliko puta sam svojim nepromišljenim delima direktno ugrozio srpski proces stabilizacije, krajnje neoprezno sam doveo u pitanje teško stečeni status kandidata, i ukoliko se ne popravim teško da ćemo uskoro dobiti datum za početak pregovora. Strahovao sam ali srećom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << niko se nije oglasio iz Evropske komisije – hvala Bogu, jer nam je ionako dosta da se iz Brisela izdiru i prete nam uvek kad nešto zabrljamo. Šta sam to zapravo uradio?
Prvo sam sa Đodom nalagao kazan u svojoj Medveđi, i da zločin bude veći – ne samo što smo pekli rakiju nego smo i mezili suvo meso koje nije ni omirisalo evropski standard Hasap – već šljivovo granje za potpalu i bukove cepanke da se vatra održi. Pri tom smo glasno hvalili prepek i pozivali seljake da svrate u avliju, da se ugreju pored vesele mašine i da degustiraju piće koje nama Srbima od pamtiveka znači isto koliko i majčino mleko, što se shodno permanentnom monitoringu i nadzoru međunarodnih instruktora može protumačiti kao direktna opstrukcija i manifestacija protiv evropskih integracija. Zbog toga apelujem na našu vlast da na vreme objavi seljacima da će biti najstrože zabranjeno da peku rakiju kada naša država postane ravnopravni član evropskih naroda. Da moja neopreznost bude veća, prilikom potpale vatre zgužvali smo stranicu starih novina na kojoj je bio veliki intervju jednog visokog evropskog zvaničnika u kome je pisalo da „Srbiju niko iz Evrope neće uslovljavati da prizna državu Kosovo u procesu evropskih integracija”. Na poleđini istih novina bio je članak o mučkom ubistvu nekog seljaka Srbina koga je neki Albanac prekratio za glavu čim se ovaj nesrećnik osmelio da uđe u svoju njivu.
Moja druga nepromišljenost bila je – stavljanje kupusa u kacu. Ni danas nisam siguran da li će nam kiseljenje kupusa po kućama biti dozvoljeno. Zamolio sam sposobnog prijatelja koji je blizak jednoj nevladinoj organizaciji sa evropskom preambulom da onako kradimice baci oko u papire na njihovim stolovima, ili da usput zvirne u njihove kompjutere – da vidi, pa da mi kaže, da znam za sledeću godinu. Nikako ne bi bio zadovoljan da me neko okrpi da sam protivnik ulaska Srbije u Evropsku uniju – pa makar to bilo i 2040. godine, kada ću nažalost shodno biološkim zakonima biti sedi starac koji nikome ništa nažao neće biti kadar da uradi. Ako uopšte budem živ. Dakle, tom prilikom sam morao nečim da podglavim drvenu klocnu ispod bureta – i mahinalno se latim hrpe starih novina pored načetog džaka projinog brašna iz jedine moravske vodenice iz sela Kukljin, to jest Petlovca. Podglavljujem klocnu i imam šta da vidim: Na naslovnoj strani novina čiji naziv neću da izgovorim krupnim slovima piše da je ,,Evropski parlament zatražio da im predsednik srpske vlade hitno i neodložno dostavi detaljno objašnjenje zbog čega je otkazana parada ponosa u Beogradu”. Skoro kao direktiva. Nekada davno negde sam pročitao da je Hemingvej bez obzira na to što je i sam bio publicista, ratni izveštač i novinar – uvek čitao bajate novine. Iz njih, uz vremensku distancu, najbolje možeš da shvatiš o čemu se radi, šta se zapravo događa, ko šta radi i šta hoće...
I na kraju – ajvar i slatko od smokve. Kakva je i koliko je lepa zemlja Srbija pokazuje i smokva koja svake godine bogato rađa u mom dvorištu. I tako, zamoli me supruga da joj u novine uvijem tegle u špajzu, kaže – tako je bolje, slatko neće da se ušećeri, a ajvar da dobije poseban šmek... Zavijem nekoliko tegli i vidim:
Proslavljeni hrvatsko-srpski glumac koji u poslednje vreme redovno nosi beli slameni šešir, letuje na Brijunima i uočljivo sa apetitom ispija najbolji šampanjac kad nacionalni Novak osvoji Vimbldon (dok ministar spoljnih poslova razdragano ubacuje loptu u koš) slavodobitno najavljuje kako će on dovesti Andželinu Džoli u Beograd; odmah posle Sarajeva, i hrvatskog predsednika koji sada na svom radnom stolu ima zajedničku fotografiju sa holivudskom heroinom, poput miliona njenih fanova iz celog sveta. Očigledno da je sada red na našeg Borisa, koga je i moćna Hilari lepo i tipično ženski osmotrila. Uzbuđenje je ogromno. Ukoliko Nikola Tesla iz istoimene TV serije sedamdesetih godina – i sovjetski oligarh u sijaset holivudskih limunada – ne ispuni svoje obećanje, postaće neizdržljivo. Svog ratnog druga Pavla Trusića iz filma „Dezerter” Živojina Pavlovića zamišljam kako satima ubeđuje prelepu Andželinu da kroči na srpsku zemlju – dok negde na Menhetnu, ili u nekakvom penthausu u L. A. koji je nedostupan ostalim smrtnicima uživa u specijalitetima koje je lično svojim rukama napravila njegova prijateljica i rediteljka, planetarna Lara Kroft. Verujem da joj ponavlja kako Srbi nisu tako loši momci, kako ne jedu živu decu, kako imaju odličan burek, a o roštilju da i ne govorimo.
Uprkos nekolikim bombastičnim najavama, ta poseta nikako da se desi. Ili se cela stvar čuva da bude skupo plaćena predizborna bomba ili će Anđu naš i njihov Rade da dovede na jedan od svojih koncerata, za koji garantujem da će se dogoditi u Centru ,,Sava” i ove, kao i svake nove godine. Slutim da se može očekivati da nam otpevaju nešto u duetu. Iskreno sam uveren da bi dolazak gospođe Pit na ćevape u Skadarliju iz korena mogao da preokrene katastrofalnu medijsku sliku o Srbima u svetu, koji nam više decenija nije naklonjen. Tim pre što sam siguran da će u filmu u čijem naslovu se pominje krv i med, koji je debitantsko čedo univerzalne seks bombe – Srbi garantovano biti prestavljeni na najbolji način. Da nikoga neće mučki ubijati, da nikome neće paliti kuće i da neće biti ni pomena o silovanju... i slično, i poznato... i već viđeno... Jednom rečju – predlažem da počnemo na vreme da glancamo ordenje koja ćemo mnogostruko talentovanoj Anđi okačiti na čežljive bujne grudi, ukoliko i one nisu lažne.
Radoš Bajić
objavljeno: 04.11.2011.
.jpg)
