Izvor: Blic, 18.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miljenik publike i kritike
Miljenik publike i kritike
U okviru manifestacije 'Dani Beograda', večeras od 20 sati u Centru 'Sava' nastupa Makedonska filharmonija, pod rukovodstvom Saše Nikolovskog Đumura, sa pijanistom Simonom Trpčeskim kao solistom. Programom (Prokofjev, Ravel, Geršvin) i cenom ulaznice (od 300 do 500 dinara) koncert je prilagođen širem auditorijumu.
Danas docent na Fakultetu muzičke umetnosti u Skoplju, pet godina otkako je iz ruku princa Čarlsa dobio nagradu kao pobednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << takmičenja za pijanistu milenijuma, Trpčeski je podjednako miljenik publike, posebno britanske, i kritike. Kada na poziv Lorina Mazela, krajem godine nastupi sa Njujorškom filharmonijom, a odmah nakon Beograda sa Nemačkim simfonijskim orkestrom, Švedskim kamernim orkestrom, Holandskom i Londonskom filharmonijom i, po peti put u 'Vigmor holu', malo će vrhova klasične scene za ovog dvadesetšestogodišnjeg pijanistu ostati neosvojeno.
- Poručio sam mojim studentima da dođu. Ako se već nema za dalje, ka Americi i Evropi, Beograd je blizu, a isto tako je kosmpolitski grad. Mnogo sam srećan što nastupam na Velikoj sceni CS. Moji roditelji dolaze sigurno, kao i mnogobrojna rodbina koja ovde živi. Pretpostavljam da će doći i mnogi Makedonci koji žive u Srbiji. Ali, pre svega, želeo bih da pozovem Beograđane da pobegnemo zajedno od dugotrajne i neprijatne balkanske svakodnevice - kaže za 'Blic' Simon Trpčeski, tek pristigao iz Glazgova. Kako se osećate nakon celodnevnog oratorijuma 'Muke po Jatu'?
- Sa presedanjem u Londonu i Beču, zaista sam dvanaest sati putovao od Glazgova. Ali ta patnja beskrajnog sedenja po aerodromima podstakla me je na razmišljanje o čudnim vezama koje su uspostavljene između mene, Srbije i Škotske. Prošli put kada sam svirao ovde, pre dve i po godine, sa Beogradskom filharmonijom, tek što je koncert završen zvali su me iz Glazgova da dođem i zamenim ruskog pijanistu Borisa Berezovskog. Evo me sada u Beogradu odmah nakon dva nastupa sa BBC Škotskim simfonijskim orkestrom u Glazgovu i u Sterlingu. Koncert u Glazgovu prenošen je uživo na BBC Radiju 3 i na Internetu.
I danas berete plodove pobede na takmičenju za pijanistu milenijuma pre pet godina.
- Isplatilo se; pobedom na takmičenju za pijanistu milenijuma stekao sam ugled. Ali, već sam vam pričao - nikada nisam preokupiran nagradama koliko sam koncentrisan na sopstveno usavršavanje. Imao sam dvadeset godina, bila je to odskočna daska, fantastično organizovan događaj čiji je pokrovitelj bila princeza Dajana. Kada je ona poginula, zamenio ju je princ Čarls. Pobedom sam odmah uspostavio kontakt sa ostrvskom publikom ali sam, bez obzira na to, čekao godinu dana za nastup u 'Vigmor holu'. U publici je sedeo i moj današnji menadžer. Nakon 'Vigmora' javio se EMI sa ponudom da snimim debi disk. Vaš drugi CD u karijeri, pre nekoliko dana, 'BBC mjuzik magazin' proglasio je diskom meseca.
- Kritike su više nego dobre, mnogo je veći broj ljudi obratio pažnju jer je, ovaj sa muzikom Rahmanjinova, izašao pod etiketom 'Main label' za koju snimaju isključivo EMI-jevi ekskluzivci; Vengerov, recimo. Publika i kritičari su saglasni - njihov ste miljenik; da li zbog plamene virtuoznosti koju posedujete ili zbog magije vaše slovenske duše?
- Nisam improvizator, poštujem partiture. Geršvin je, na primer, već dovoljno improvizovao tokom komponovanja. Ono što dodajem jesu interpretacija i šmek. Virtuoznost mora da bude u službi muzike kako bi ostalo prostora za uklapanje emocija. Problem je kad svirate Ravela i Geršvina da ne upadnete u flert slobodne interpretacije. Improvizacija ume da otvori neslućene prostore manipulacije, a ukoliko čovek prihvati taj manipulativni način - gotov je, nije uradio ništa. Svakako, biće to lepo, sa puno ukusa upakovan poklon Beogradu, ali i Novom Sadu gde nastupam sutra uveče. Porede vas sa Horovicem zbog britkog načina sviranja.
- Smatram da svaki umetnik ima svoj stil, svoj izraz, svoj ukus, da je to ono što nas razlikuje. Porede me ne samo sa Horovicem nego i sa Pletnjovim, Argeričkom i Rihterom. Meni je to velika čast jer oni su ozbiljan deo istorije pijanizma. Ali meni je veoma važan i sud publike, srećan sam kada ljudi reaguju pozitivno na moje sviranje. Milorad Pavlović
