Izvor: Politika, 05.Jul.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Milano globalna izložbena prestonica
Svetsku smotru Ekspo Milano 2015, pod motom „Hrana za planetu, energija za život”, za dva meseca posetilo šest miliona ljudi
Od našeg specijalnog izveštača
Milano – Milano će od 1. maja pa do 31. oktobra biti prava svetska privredno-ekonomska prestonica. U tom najvećem gradu Italije na severu zemlje održava se Svetska izložba Ekspo Milano 2015. pod motom „Hrana za planetu, energija za život”, okupivši u svojim izložbenim paviljonima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na 1,1 milion kvadratnih metara prostora rekordnih 145 zemalja.
Tema ove izložbe nije slučajno izabrana. Hrana je, baš kao i energija, jedan od ograničenih resursa savremene civilizacije. Zato su se gotovo sve zemlje učesnice svojski, sledeći uglavnom sopstvene kulturološke osobenosti, prikazale i pokazale kako se i na koji način nose sa globalnim izazovima u proizvodnji hrane. Ali, kako su domaćini predočili grupi srpskih novinara, koji su ovih dana u organizaciji Inteza banke u Srbiji obišli tu odista impresivnu manifestaciju, ne bilo kakva, već proizvodnja kvalitetne i bezbedne hrane uz maksimalno očuvanje životne sredine. Sve s jednim ciljem – da se u dogledno vreme iskoreni glad kao globalni problem.
Prema podacima Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu 805 miliona ljudi na svetu pati od neuhranjenosti, a čak 1,4 milijarde ih je gojazno. Procenjuje se, kako su organizatori predočili, da se oko 1,3 milijarde tona hrane iz raznoraznih razloga svake godine uništi. Ponajčešće zato da joj cena na tržištu ne bi osetno pala. Dotle se svetska populacija uvećava s prognozom da 2050. na planeti bude i svih devet milijardi duša.
Stručnjaci su izračunali da će se potrebe za hranom uvećavati neverovatnom brzinom – čak 60 odsto u narednih 35 godina. Ta činjenica postavlja pred čovečanstvo mnogobrojna pitanja, očekujući samo jedan odgovor – kako u budućnosti osigurati održivu proizvodnju hrane za sve veći broj gladnih usta. Takav zadatak, smatraju domaćini, nije moguće rešiti bez razvoja novih tehnologija, ali i političke odluke kojom bi se uspostavila ravnoteža između njene dostupnosti i sve veće potrošnje.
Na našem štandu veselo i razigrano
Počev od samih paviljona i izložbenih prostora, od kojih mnogi originalnošću izazivaju divljenje posetilaca, pa do postavki koje predstavljaju deo tradicije, ali i savremena dostignuća svake od zemalja učesnica, među kojima je, naravno, i Srbija, stiče se utisak da ima nade da će buduće generacije živeti lagodnije i bez gladi u sadašnjem obimu.
Domaćini očekuju da će njihova izložba biti jedna od najposećenijih od 65 do sada organizovanih pod „kapom” Međunarodne kancelarije za izložbe sa sedištem u Parizu, koja okuplja čak 168 država. Nadaju se da će do 31. oktobra ugostiti najmanje 20 miliona posetilaca iz celog sveta.
Sledeća izložba, u skladu s programom Kancelarije, zakazana je za 2017, a domaćin zemlja je Kazahstan, a onda 2020. Dubai. Zemlja domaćin bira se kandidaturom kao za olimpijadu. Valja zadovoljiti stroge uslove, koji naravno pretpostavljaju i troškove, ali svaka zemlja organizator ima jedinstvenu priliku da se predstavi svetu na najbolji mogući način. Održavanje svetskih izložbi za mnoge gradove bila je prilika da ulepšaju izgled, poboljšaju kvalitet života građana i privuku veliki broj turista.
----------------------------------
Srbija među mediteranskim zemljama
Srbija je sa svojim skromnim prostorom smeštena u grupnom paviljonu među mediteranskim zemljama – Albanija, San Marino, Crna Gora, Liban... Obrazloženje je – da smo među zemljama koje proizvode istu vrstu hrane ili su povezane geografskim ili kulturološkim vezama. Kako god bilo, Srbija, odlukom domaćina, nije za taj prostor platila ni evra. Predstavili smo se pod temom: „Okusi hranu. Oseti život”. Prema onome što se dalo videti za kratko vreme na našem štandu organizatori kroz vizuelne 3D multimedijalne prezentacije i izložbe pokušavaju da dočaraju posetiocima i kulinarski identitet Srbije. Skromno. Možda i preskromno za zemlju koja pravi nepune četiri milijarde evra izvozom hrane.
----------------------------------
Ajfelova kula kao nasleđe
Svetske izložbe ovakvog tipa održavaju su već 164 godine. Prva je zvanično održana u Londonu 1851. Do danas održano ih je 65. Sve te priredbe oduvek su bile prilika za stvaranje impresivnih arhitektonskih objekata. Pojedine građevine postale su mnogo poznatije od samih izložbi. Pored Kristalne palate u londonskom Hajd parku, verovatno najpoznatije arhitektonsko nasleđe je Ajfelova kula u Parizu koja je sagrađena za tu priliku 1889. kao glavna kapija za ulaz na tadašnju izložbu. Organizatori ovih izložbi s ponosom ističu i Atomijum u Briselu koji predstavlja molekul kristala gvožđa. Sagrađen je 1958.
