Izvor: Politika, 18.Maj.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mikrozahtevi jedini cilj
U duhovno-političkom vakuumu, mlada populacija nema jasnu vodilju u kom pravcu treba da se politički angažuje
Mlada populacija u Srbije nije u središtu političkih zbivanja. U najvećem broju, mladi u Srbiji slede političke preference opšte populacije. Razlozi izostanka političkog aktivizma su: krah velikih političkih ideala, nedostatak krupnih političkih povoda, nepoverenje u politički angažman i skepsa u pogledu kredibiliteta političkih institucija.
Krah >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekonomskog liberalizma 2008, zajedno s krajem socijalističke ideologije 20 godina ranije, označili su kraj velikih političkih ideologija. U duhovno-političkom vakuumu, bez jasnih idejnih orijentira, mlada populacija nema jasnu vodilju u kom pravcu treba da se politički angažuje. Generacije mladih 1968. imale su kao idejno-političku potku humanističku verziju marksizma. Njihov protest protiv privilegija tadašnje političke klase i zahtev za većim životnim šansama značajno su prodrmali tadašnju vlast i njenog neprikosnovenog vođu Tita.
Slično tome, devedesetih godina prošlog veka mladalački aktivizam je značajno doprineo rušenju autoritarnog režima Slobodana Miloševića. Antiratni protest 1992, studentska pobuna 1996–1997, zaključno sa aktivnostima pokreta „Otpor”, postavili su omladinu u epicentar političkih zbivanja. I 1968. i devedesetih godina postojao je snažan generacijski jaz u političkim stavovima. Buntovna omladina bila je protivteža konzervativnoj srednjoj i starijoj generaciji.
Danas je umnogome drugačije: ne postoji bojazan od izbijanja novog ratnog sukoba, vlast se gubi i dobija na izborima, generalno, postoji više slobode u javnom životu nego devedesetih, premda nismo postali pristojno društvo sa odgovornom vladom koja štiti i promoviše jednake slobode pojedinaca i društvenih grupa. Ipak, izostaje politički aktivizam mladih, a političko i javno polje ne poznaje snažne generacijske suprotnosti. Deo razloga je i u deficitu jasnih ideoloških svetonazora. Generacija 1968. verovala je u bolji socijalizam, dok je generacija devedesetih naivno pretpostavljala da odlazak Slobodana Miloševića automatski predstavlja istorijsku „ulaznicu” u svet slobode i blagostanja.
Život u ideološkom vakuumu ne deluje podsticajno, posebno za intelektualniji deo mlade populacije. Mlađu, posebno studentsku populaciju, srešćemo na ulici onda kad protestuje zbog uslova studiranja. Ispunjenje mikropolitičkog zahteva predstavlja jedini politički cilj. „Velika politika” ostavljena je po strani i zbog sumnje u domet vlastitog političkog i niskog stepena poverenja u političke institucije.
U prilog tezi o izostanku političkog senzibiliteta mlade populacije u Srbiji svedoče i podaci o njihovim stavovima koji su dobijeni u istraživanju sprovedenom od Centra za novu politiku, uz pomoć Cesida, a uz podršku Fondacije „Fridrih Ebert”.
Skoro tri četvrtine mladih, tačnije njih 74 odsto, smatra da nema doslovno nikakav uticaj na politička dešavanja, dok svega 15 odsto učestvuje u političkim aktivnostima. Ako se ovome doda izuzetno nizak stepen zainteresovanosti za politička dešavanja (osam odsto redovno prati izborne kampanje), jasno je da je nivo informisanosti mlađe populacije, kad je reč o političkim procesima, veoma nizak. Ovakva orijentacija delimično proizlazi iz niskog stepena poverenja koje mladi ljudi (od 18 do 35 godina) imaju prema političko-pravnim institucijama u Srbiji. Kao i kad je reč o opštoj populaciji, na vrhu liste poverenja se nalaze crkva i vojska. Istraživanje je pokazalo i da su političke stranke na dnu lestvice poverenja, budući da u njih veruje svega sedam odsto ispitanika.
Istraživanje pokazuje i da mlada populacija u svojim političkim stavovima u vezi sa važnim državnim pitanjima, poput članstva u EU i NATO, gotovo u potpunosti sledi stavove opšte populacije: članstvo u EU podržava oko 53 odsto mladih, članstvo u NATO 19 odsto.
Odustajanje od političkog angažmana prati i smanjenje broja mladih, kao specifičnog sloja koji poseduje svoje vlastite vrednosno-političke preference. U vremenu ideološkog vakuuma, intenzivne ekonomsko socijalne krize praćene egzistencijalnom neizvesnošću i nepoverenjem u sposobnosti političkih aktera, gotovo da je izbrisan generacijski jaz u rasuđivanju i delovanju mladih i starih. Danas nema velikih idejnih i vrednosnih sporova, ideološke i političke razlike su relativizovane, nove ideje jedva se naziru, a socijalno-ekonomska kriza usmerila je razmišljanja svih generacija ka rešavanju osnovnih socijalno-ekonomskih problema. Nove ideje i reinvencija politike zasnovana na novim vrednosnim sadržajima, izgleda da je ostavljena za budućnost.
Dr, politički analitičar
Dejan Vuk Stanković
objavljeno: 19.05.2012.
