Izvor: Blic, 07.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mi glumci radimo iz inata i očaja
Mi glumci radimo iz inata i očaja
Letnji vakuum u beogradskim pozorištima nije totalan, iako to na prvi pogled izgleda tako. U Pozorištu na Terazijima su, naime, prilično odmakle pripreme za predstavu 'Kis mi Kejt' u koje je uključen i naš sagovornik Dragan Vujić Vujke, poznati beogradski glumac, jedan od najzaposlenijih u svom matičnom pozorištu, ali i umetnik koji je angažovan na više frontova. 'Letnju pauzu koristim da se malo odmorim i pripremim za još jednu sezonu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je pred nama i koja bi, kako je najavljeno, trebalo da bude nešto drugačija u odnosu na prethodne'. Vi verujete u njih?
- U pogledu promena nisam pesimista, ali sam i umereni skeptik. Kako čujem, od zakona o pozorištu nema ništa, ali su neke promene ipak najavljene. Međutim, okreni-obrni, sve se ipak svodi na novac. Naročito kada je reč o Pozorištu na Terazijama, jedinom muzičkom pozorištu na Balkanu, za čije predstave ipak treba mnogo više para nego za predstave sa četiri lica. Mi upravo ulazimo u pripreme za predstavu 'Kis mi Kejt', koja je ozbiljan projekat i u produkcijskom i u umetničkom smislu. Posle dugo vremena i posle puno godina, prvi put smo u prilici da radimo legalno. Stupili smo u kontakt sa američkom ambasadom, dobili smo prava, dobili smo čak i neke novce, i sva je prilika da ćemo kada počnu probe sakupiti skoro sedamdeset odsto sredstava. Ako se zna da se u pozorištima do sada radilo skoro poluilegalno, onda je jasno da se se malo pomerili standardi.
U čemu se konkretno sastoji promena odnosa u pozorištu, kada je o produkcijskim odnosima reč?
- Da ja ne bih sada komplikovao stvari, o tome se može govoriti i vrlo jednostavno: cela stvar je slična situaciji kao kada dođe kelner, podvuče crtu i kaže 'to košta toliko i toliko'. Mi ne možemo uraditi dobru predstavu bez para, bez obzira na to koliko se rediteljski i glumački dovijali.
Gde ćete igrati novu predstavu?
- 'Kis mi Kejt' će biti igrana u onom depadansu kod Vukovog spomenika, u Teatru T, kao i naše ostale predstave. Ono što nam predstoji u narednom periodu, pored, naravno, pravljenja predstava jeste da polako učimo našu publiku da se Pozorište na Terazijima nalazi na Terazijama, a ne kod Vuka. Jer, za ovih dvanaest godina, koliko smo u tom iznajmljenom prostoru, i još dve koliko se očekuje da će trajati izgradnja, publika nas je već poistovetila sa tim prostorom. S tim u vezi mogu da obavestim javnost da će već u vreme održavanja Bitefa biti korišćen ulazni deo pozorišta koji je već u takvoj fazi, da će po završetku ovogodišnjeg Bitefa moći da bude korišten za neke kabaretske predstave i manje svirke. Tokom par poslednjih sezona u vašem pozorištu premijerno je izvedeno nekoliko vrlo zanimljivih predstava koje kao da su rađene iz inata?
Počev od predstave 'Jubilej', koja je rađena u vreme obeležavanja pedesetogodišnjice pozorišta, kada nismo bili u stanju čak ni da objavimo skromniju monografiju, mi kao da radimo iz inata i očaja. Međutim, u tih poslednjih par sezona, i to je zvaničan podatak sa sednice Upravnog odbora, broj gledalaca se uvećao za dva i po puta. Zahvaljujući predstavama 'Lutka sa naslovne strane', 'Jubilej', 'Golje', 'Paradoks', ponovnoj verziji 'Briljantina'... Sve su to predstave koje zahtevaju kompletnog glumca i koje traže mnogo veći angažman od onog u 'običnim' predstavama. Na primer, kolega Goran Daničić je nakon 'Golja' rekao da nikada više neće igrati u mjuziklima. Vi nastavljate?
- Ja ću, naravno, igrati i dalje u svom pozorištu, ali mi je već prilično dojadila komedija i ta vrsta igre. Ja bih da se malo švaleram sa dramom. Da se oprobam u drugačijoj vrsti uloga. Meni je žao što se ostale kolege odnose sa prilično nipodaštavanja prema Pozorištu na Terazijama, što čak i ne dolaze na naše predstave. Naročito je nedopustivo bahato ponašanje filmskih reditelja. U filmskom lobiju se, naime, vrti deset do petnaest imena, i niko više sa strane, iz ostalih pozorišta, da ne govorim samo o Pozorištu na Terazijama, ne može da prodre u taj krug. Posle se pitaju zašto je filmska publika već zasićena. Ali, i vaš upravnik je uglavnom angažovao glumce Pozorišta na Terazijama u seriji 'Porodično blago', koju režira sa Aleksandrom Đorđevićem?
- S jedne strane sam ponosan na tu činjenicu, jer da nije Miše Vukobratovića šezdeset odsto ljudi ne bi igralo u toj seriji. To je ona varijanta 'ko će kome, ako neće svoj svome'. S druge strane, to je dokaz da je i u toj seriji primenjen princip tajnih kastinga i podela o kojima niko ne zna ni kada se održavaju ni gde. Konspiracije koja vlada u vezi s kastingom za neki film kod nas je takva, da je Ilija Čvorović Duška Kovačevića jagnješce u odnosu na ono što se dešava nekoliko dana pred neki kasting u Beogradu. To samo najbolji prijatelj saopštava svom kolegi informaciju o podeli uloga i to pod uslovom da ni ženi ne kaže. Što se podele uloga u pozorištima tiče, to je tek tajna. Hoću da kažem, jedino je Pozorište na Terazijama imalo audicije za uloge u svojim predstavama, kao što će krajem meseca praviti za mjuzikl 'Kis mi Kejt' u kome treba pevati i po desetak numera. Znači, ne natpevavati se, pevuckati ili zapevati nego pevati. I stoga je važno da uloge dobiju najbolji. Predstave u vašem pozorištu su veoma posećene, uostalom kao i u većini pozorišta, ali se za Teatar T kaže da ima najmlađu publiku, namerno ili ne?
Našu publiku čine mahom mladi ljudi i to je valjda normalno. Na 'Lutku' dolaze i po petnaest puta. Meni se čini da gaje intimno poštovanje prema svemu tome, prema nama koji igramo u predstavama. Pročitao sam da je u nekom lokalnom listu profesorka srpskog jezika izjavila da sam ja ili moj junak iz te predstave, postao neformalni idol Osme beogradske gimnazije. Meni to, naravno, puno znači. Ž. Jovanović
