Izvor: Politika, 21.Jan.2011, 01:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mentalitet koji prezire uspeh
Ako su ikone kapitalizma ružne, sliku je lako projektovati do sitnih preduzetnika koji jedva da žive bolje od radnika
Da prosečan Srbin najčešće nema dobro mišljenje o „privatnicima”, manjim ili većim, opšte je poznato. Kada se analiziraju tajkuni, svekoliki narod bi najviše voleo ,,da im vidi leđa”. S druge strane, većina preduzetnika u Srbiji će reći da je teško naći dobrog i vrednog radnika, a da radnici koji imaju specifična znanja mogu da biraju gde će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da rade. Isticaće sindikate kao pošast koja uništava prvo preduzetnike, a potom i same radnike. I jedni i drugi će tvrditi da im je država maćeha, ali će tražiti i da im pomogne, iako će pomoć dobiti samo odabrani, a mnogi će još više izgubiti. Kako bilo, tenzija postoji.
Pitanje je kako je nastao mentalitet koji suštinski prezire uspeh i uspešne (osim u sportu, valjda), a obožava da se bori za nepostojeća lažno emitovana prava i posao na državnim jaslama. Mentalitet koji izjeda društvo i podstiče neodgovornost i samosažaljenje stvarajući veliki prostor za opasne i besmislene ekonomske poteze i perverzne veze politike, kapitala i pauperizovanog stanovništva.
Koreni lošeg socijalnog kapitala u Srbiji leže dominantno u 1944. godini. Tada je satrt krupni i sitni kapital, a bogami i većina onih koji nisu želeli da izgube slobodu, dok je njihova imovina podeljena među „oslobodiocima”, uz davanje mrvica narodu. Ovaj proces u gotovo svim zemljama istočne Evrope uglavnom je stvorio otpor prema komunističkom sistemu. Međutim, u SFRJ se sticajem okolnosti, ponajviše zbog izdašnog finansiranja socijalizma od strane Zapada, počeo sanjati ,,jugoslovenski san” u kome su mase, a ne elite, pokretači društva, i u kome se može relativno lepo živeti bez rada, gde svako može biti sve – i obućar predsednik predsedništva, i krojač stručnjak za ustavno pravo… Uz lažni standard, Srbija je progutala mnogo falsifikovane ili potpuno izmišljene istorije koja je u potpunosti izopačavala vrednosti koje su za samo stotinak godina prevele svet iz mračnog srednjeg veka u savremeno doba prosperiteta.
Nažalost, umesto da se u Srbiji, kao u drugim zemljama, diktatura uruši sama od sebe, ona je u poznim osamdesetim dobila krila. Komunizam je zamenjen lažnim nacionalizmom, a prvi talas društvenih promena ličio je na organizovanu državnu pljačku naroda. Teško je voleti kapitaliste koji su svoj kapital stekli jer su bili pravi ljudi režima na pravom mestu. Verovatno su postali još neomiljeniji kada su svoj puni potencijal dostigli posle demokratskih promena. Građani niti su videli „pravdu”, niti su videli da imaju mogućnost da uživaju u plodovima konkurencije i slobodnog tržišta (usled nepostojanja istog), odnosno mogućnosti da prigrabe šanse. Ako su ikone kapitalizma ružne, sliku je lako projektovati do sitnih preduzetnika koji jedva da žive bolje od radnika.
Današnje pitanje nije ima li konflikata nego kako konflikte učiniti konstruktivnim, umesto postojećih poziva na produbljavanje bolesti srpske privrede i društva. Međutim, koliko god neko ne voleo krupni kapital ili sitne „privatnike”, samo su oni ti koji mogu otvoriti nova radna mesta, finansirati glomaznu državu blagostanja ili u nekom boljem slučaju državu koja se bavi samo klasičnim funkcijama. U najkraćem, uspeh jednog društva zavisi od toga koliko su preduzetnici slobodni da tragaju za poslovnim prilikama i da realizuju iste. Ovakvo društvo omogućava i vertikalnu pokretljivost, jer današnji svet pokreće znanje, a ne kapital sam po sebi.
Ova načelna opredeljenja moraju biti praćena konkretnim potezima. Sloboda ugovaranja i ugovor moraju biti svetinja. Privatno vlasništvo mora biti neprikosnoveno i vlasnik mora imati punu slobodu raspolaganja imovinom. Država, umesto što se bavi fingiranjem rešavanja problema koje je sama stvorila, treba da postavi valjana pravila igre i da omogući da se igra odvija po tim pravilima. I da se mane moralisanja radeći svašta, a ništa do kraja i kako treba. Ovakva pravila igre brzo bi ublažila tenzije jer bi podsticala saradnju, a ne konflikte.
*Centar za slobodno tržište
Aleksandar Stevanović
objavljeno: 21.01.2011.
