Izvor: Blic, 10.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Melodije koje povezuju prošlo i buduće
Melodije koje povezuju prošlo i buduće
Koncertima u Kolarčevoj zadužbini, novosadskoj Sinagogi i subotičkoj Gradskoj kući, u poslednja dva meseca, braća Radiša i Ratko Teofilović istrajavaju na opredeljenju da nastupaju u dvoranama dobre akustike i jake tradicije, baš kao što je i njihova muzika, u potpunosti bazirana na srpskoj i balkanskoj muzičkoj tradiciji, u okviru planetarne scene- autentična. Razgovor sa blizancima, koji osim izuzetne međusobne vokalne harmonije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vladaju i cerebralnim skladom, intervju za 'Blic' pretvara u 'duovju' odnosno u hipertekst, u njihov zajednički odgovor.
Odrasli ste u Čačku gde su jači uticaji harmonike i trube od pojanja. Kako ste se privoleli 'vokalnom carstvu'?
- Naš početak je vezan za hor 'Stevan Mokranjac' u Čačku i dirigenta Predraga Peruničića, dakle za horsku muziku, gde je glas- instrument! Veliki uticaj imalo je i naše odrastanje u selu Vidovo, kod bake i deke, s druge strane jezera optočenog starim manastirima, tzv. Srpskom Svetom Gorom. Nismo slušali narodnu muziku i to je bila naša prednost. Vaše prezime metaforično pokazuje duhovni pravac kojim ste krenuli, na monašku istrajnost i opredeljenost ka muzici koja je harmonizovala svetovno i crkveno. Više nego slučajnost?
- Neki su čak mislili da smo izmislili naše prezime kako bi bilo u skladu sa celokupnim 'muzičkim imidžom' ali 'teos filos', ljubiti Boga, grčkog je porekla. Sigurno, postoje neke veze, ništa nije u životu slučajno. Naš predak bio je svešteno lice, Teofil Grk, odatle prezime. Prvo Crna Gora, pa Hercegovina, pa selo iznad Čačka. Svi su Teofilovići plavi sa plavim očima, kažu da je to zato što Turci nikad nisu zalazili u te krajeve jer je bilo hajduka. Iz našeg kraja imamo dve snimljene pesme ali kao da se autentičan zvuk pretvorio u neku 'dvojku' za koju nemamo sluha, jer nije proizvod naše muzičke kulture. Postoji još nekoliko pesama koje su izbegle toj sudbini i naći će se u programu. Vizantijska tradicija religiozne vokalne prakse ostavila je trag u muzičkom nasleđu regiona, u načinu vašeg izvođenja ali postoji svetovni karakter u tekstovima pesama. Koliko daleko ste posegli u prošlost?
- Narodno pevanje je došlo u crkvu i tada se ostvarila neraskidiva veza između religijskog i muzičkog. Međutim preko tih pesama saznajemo i svetovni oblik života. Sve to čini duboku duhovnu, hrišćansku crtu i mnogi čak i ne odvajaju da li je to crkveno ili svetovno pevanje. Muzika koju izvodimo veza je između prošlosti i budućnosti. Bartok kaže da je muzika samo spomen na prošlo vreme, na iskustvo jednog naroda koje je nastalo pre istorije. Muzičko stvaralašto naroda je kao kristalni škriljac nagomilanih slojeva koji ima univerzalni karakter, komunikaciju sa bilo kojim čovekom na planeti. Muzika je pronalazak emotivnog prikazivanja umetničkih slika, tradicije i kulture jednog vremena ili prostora pa se starost pesme ne može poceniti tek tako jer, recimo, pesme s juga imaju dosta starih reči kojima morate naći tumačenje. To je starosrpski, staroslovenski jezik koji je Vuk promenio ali melodija nije menjana. To je ono za šta se kaže da je starije od istorije. Kao i ova rakija koju ste probali, ona je ispečena pre nekoliko godina ali je drvo od čijih je plodova napravljena, staro devedeset godina.
Balkanska muzička tradicija ima uticaja u svim graničnim oblastima u koje se muzika, krosover pristupom, tokom prošlog veka prelila. Koliki je naš doprinos?
- Ljudi su ovde pokušavali da predstave nešto što je Zapad već formirao i tako smo bili blaga kopija zapadne kulture. Naravno, Zapad nudi mnogo velikih stvari naročito u muzici i slikarstvu i to nam stvarno može biti uzor. Ali, odlazeći u inostranstvo, videli smo da samo autentično, dakle ono što je drugačije a uz kvalitet, može da bude tržišno na bilo kom delu zemljine kugle.
Kad smo počinjali, ljudi su mislili da smo smešni, u Radio Beogradu su nas odvraćali jer mislili su da to nema nikakvog smisla, da bi trebalo da uđemo sa harmonikama, da pevamo i zabavljamo naropd. Svesno smo to odbili zbog mira našeg unutrašnjeg bića. Budućnost svetske muzike svakako je u neotkrivenim podnebljima u autentičnim muzikama malih zemalja.
U prvo vreme dok smo samo radili, a malo putovali, postavljali smo sebi pitanje - koliko je to dobro koliko je komunikataivno i kvalitetno. Vrednost je međutim, univerzalnog karaktera. Bugari su prvi u svet plasirali svoju muziku, i to horsku, osamdesetih što je uticalo na Pitera Gejbrijela, Kejt Buš i druge, mada u muzici nema granica. Ne može se reći dovde je srpska, a odavde je makedonska, a onde počinje bugarska. Nove muzičke materijale snimili ste u Banskim dvorima u Banja Luci. Kada ćete se pojaviti sa tim na tržištu?
- Snimatelj Zoran Jerković odlično je završio posao. Bili smo veoma koncentrisani i tokom jedne noći snimili album u čijoj smo produkciji i sami učestovali. Album koji bi trebalo na jesen da se pojavi u prodaji neće biti kao prethodni, 'akapela', nego će biti zastupljeno i više narodnih instrumenata. U julu gostujemo na jednom festivalu blizu Segedina, a zatim imamo koncert u Sent Andreji. Potom se okrećemo domaćem i svetskom tržištu. Milorad Pavlović
