Izvor: Politika, 18.Jun.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Matura ili prijemni ispit?
Kako će se primenjivati standardi za organizovanje maturskih ispita u srednjim školama? Zar neko stvarno misli, a na osnovu iskustva, da će sve srednje škole poštovati te standarde?
Duže od decenije govori se o ukidanju prijemnog ispita za upis na državne univerzitete, a to rešenje sadrži i predlog novog zakona o obrazovanju. Prijemni ispiti će biti zamenjeni maturskim. Svih proteklih godina pisac ovih redaka ovome se otvoreno protivio. U najkraćem, argumentacija protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukidanja prijemnih ispita svodi se na to da su, bar na nekim fakultetima, prijemni ispiti ozbiljno zamišljeni i sprovođeni, te da su kako funkcionalni tako i pravedni. Zaista, zar stepen znanja iz matematike treba da određuje čak i listu primljenih za studije društvenih nauka? Međutim, argumentacija onih koji su za ukidanje prijemnih ispita svodi se na to da postoje fakulteti na kojima prijemni ispiti nisu niti ozbiljno zamišljeni niti ozbiljno sprovedeni. Pa ipak, ne treba rđava primena prijemnih ispita na nekim fakultetima da bude argument za njihovo ukidanje, ako već postoje i suprotni primeri. Naime, potonji primeri pokazuju da su prijemni ispiti načelno u redu, ali da njihova primena u mnogim slučajevima nije. Potrebno je, dakle, da prosvetne vlasti učine napor i uozbilje prijemne ispite tamo gde oni nisu dovoljno ozbiljni, a ne da ukidaju instituciju prijemnog ispita, jer nisu prijemni ispiti krivi za dublje društvene probleme.
Matura pak nije odgovarajuća zamena prijemnih ispita. Neka kao ilustracija posluži istinita priča s ovogodišnjeg maturskog ispita. Naime, maturantkinja je imala temu o problemima mladih u Srbiji. U tom radu nijednom nije pomenut problem nezaposlenosti, iako je više od polovine mladih do 25 godina, pa i onih do 30 godina starosti, nezaposleno. Štaviše, nastavnica ju je uputila na istraživanje iz 2012. godine u kojem je ovaj problem studiozno istražen. Stoga se ova tema nametnula na odbrani maturskog rada.
Nastavnica: „Da li mladi čovek sa srednjom školom ili fakultetom može lako da nađe posao?“
Maturantkinja: „Može. Zavisi od toga koji fakultet završi.“
Nastavnica: „Koji bi fakultet trebalo da završi?“
Maturantkinja: „Fakultet političkih nauka.“
Nastavnica: „Pa gde će da radi kad završi fakultet?“
Maturantkinja: „U diplomatiji!“
Nastavnica: „Daj onda da i ja završim taj fakultet i da se zaposlim u diplomatiji.“
Maturantkinja: „A, ne Vi, profesorka, nego ja! Moj tata ima vezu. Samo da završim fakultet, i zaposliće me u ambasadi.“
Zanimljivo je da se maturantkinja ni za trenutak nije postidela, već je smatrala društveno dozvoljenim zaposlenje na osnovu kombinacije porodičnih veza i diplome fakulteta. To govori da je društvena elita toliko sigurna u bogomdanost sopstvenog statusa da ni ne razmišlja o društveno prihvatljivom pravdanju nasleđivanja elitnih društvenih položaja na osnovu krvne veze. Uopšte, sociološka istraživanja Slobodana Cvejića su pokazala da je društvena struktura Srbije jedna od najzatvorenijih u Evropi. Drugim rečima, pripadnicima nižih društvenih slojeva je u Srbiji relativno teže da se probiju u srednje, dok o proboju u više slojeve mogu samo sanjati; a pripadnicima srednjih slojeva je teže da se probiju u više no što je to slučaj s njihovim parnjacima u Evropi. Siromašnim talentima se gotovo onemogućava napredovanje, a njihova potencijalna pomoć u razvoju društva ostaje bespovratno izgubljena.
Naravno, srodstvo može biti zamenjeno stranačkom pripadnošću ili podmićivanjem, ali princip je isti, jer obrazovno dostignuće je tek formalni zahtev, dok je porodična ili stranačka pripadnost, a katkad i korupcija, suštinski.
Svakako, državni univerziteti i fakulteti u Srbiji, čak i oni najbolji, daleko su od primernih obrazovnih ustanova. Pa ipak, bolje je da oni organizuju prijemne ispite, na kojima se od budućih studenata traži da pokažu znanje iz oblasti kojom će se u budućnosti baviti nego da neko drugi sa slabijim resursima organizuje maturske neretko tek posredno povezane ispite sa predmetom budućih studija.
Kako će se primenjivati standardi za organizovanje maturskih ispita u srednjim školama? Zar neko stvarno misli, a na osnovu iskustva, da će sve srednje škole poštovati te standarde? Zar će inspekcija biti kadrovski osposobljena da kontroliše jednakost primene standarda u različitim gradovima? Naposletku, zar nije pametnije dobra iskustva primene prijemnih ispita u nekim zemljama i na nekim fakultetima preslikati, uz pomoć Ministarstva prosvete i nauke, i na druge koji, možda, takvu praksu nemaju negoli rizikovati sa rešenjima za koja se već sad vidi da su manjkava?
Prema tome, mnogo je bolje nešto što u određenim slučajevima daje dobre ishode primeniti kako valja i drugde nego ići na rešenje koje će samo zaoštriti ionako goruće probleme stranačkog i lokalnog klijentelizma, nepotizma i korupcije.
Docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu
Jovo Bakić
objavljeno: 18.06.2013.
