Izvor: Blic, 16.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maske padaju, ništa se ne diže
Maske padaju, ništa se ne diže
Na samom početku razgovora sa Nebojšom Bradićem, upravnikom Beogradskog dramskog pozorišta zapodenula se neobavezna priča o politici i aferama. U tih par rečenica Bradić je, između ostalog, rekao kako niko ne želi da bude rezervna kartica nekog sistema, kako su maske pale ili padaju...
'Važnije od političke pobede nekog lidera je neophodnost stalnog, diskretnog rada na podizanju kulturnog nivoa nacije. Vidite, bez obzira na >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << te političke lidere, narod je opstajao zahvaljujući otvorenom duhu, spremnosti da se prilagođava, ali i tradiciji koju je uspeo da sačuva. Pa će idući tim putem prebroditi i ovaj trenutak.'
U štampanoj brošuri BDP-a stoji da će ovaj teatar od stranih pisaca predstojeće sezone raditi komad po romanu 'Troje' Džulijana Barnsa, 'Čas u kome nismo ništa znali jedno o drugom' Petera Handkea i 'Adresant nepoznat' Katarine Kresman-Tejlor. Od domaćih pisaca na scenu će biti postavljeni 'Zlatno doba zločina' Danila Kiša, 'X + Y = 0', Borislava Pekića, Goran Marković će režirati svoj komad 'Villa Sashino', a na scenu će biti postavljen i 'Roman o Londonu' Miloša Crnjanskog i 'Krila od olova' Sanje Domazet. Da li će promena izgleda zgrade Beogradskog dramskog inicirati i dublje promene?
- Ovih dana se okončava konkurs za rešenje trga ispred pozorišta što bi trebalo da se realizuje tokom sledeće godine. Priveli smo kraju radove na pozorišnoj zgradi, u saradnji sa Skupštinom grada. Ako stvari budu realizovane planiranom dinamikom, već na proleće imaćemo novi ambijent. Sledeća faza je transformacija same institucije u cilju efikasnijeg rada. E sad, određena popravka zgrade, pa čak i repertoara ne mora da znači suštinsku promenu stanja u pozorištu. Za to je, naravno, potreban jedan drugi proces koji još uvek nije pokrenut. Zakoni koji se tiču tih pitanja još nisu u proceduri. Znate, u ovom trenutku, za razliku od ranijih perioda vi možete da se bavite umetnošću - crtanjem, pisanjem, slikanjem, glumom itd. samo ako možete da živite od toga. To, naravno, ne znači da se automatski zalažemo za tržišni pristup kulturi u vulgarnom smislu, ali je činjenica da glomazne institucije ne mogu da odgovore zahtevima vremena, pa je po logici stvari njihov opstanak doveden u pitanje. Tragaće se za modelom racionalnijih oblika organizovanja institucija kulture. Doduše, zakoni koji su doneti kao i mere poreske politike ne idu u prilog tome.
Konkretno?
- Izjednačavanje zaposlenih i ljudi koji su angažovani po ugovoru u ovom trenutku ide na štetu samostalnih i slobodnih umetnika. Jer, obavezni doprinosi opterećuju i autorske honorare, a time i rad samih pozorišta. Vrlo je 'dobra' politika uterivanja poreza, ali se postavlja pitanje šta će sa tim novcem biti u ubuduće. Hoće li se vratiti kulturi? Nameće se tu i pitanje mera socijalne politike kao i mnoge druge problematične stvari. Spremili ste prilično ambiciozan plan za predstojeću sezonu. Nije li to prevelik zalogaj u ovim uslovima?
- Mi se trudimo da ostvarimo profil ovog pozorišta bar blizu onog modela kakav je nekada bio karakterističan za Beogradsko dramsko. Ove godine će naša koncentracija biti na savremen repertoar i na domaće pisce. To podrazumeva praizvedbe domaćih i stranih tekstova koje smo obezbedili. Kad kažem domaći pisci, mislim na beogradski krug pisaca, a to nam je i svojevrstan slogan sezone. Svesni smo da je zadatak koji smo postavili dosta veliki, ali vredi se potruditi. Režirate 'Roman o Londonu', Miloša Crnjanskog, u dramatizaciji Jovana Ćirilova. Koju ćete dimenziju tog teksta izvući u prvi plan?
- Taj komad nije stavljen na repertoar samo kao posveta godišnjici rođenja velikog, već i kao namera da se bavimo pitanjem emigracije, tačnije ljudske dezorijentacije. Traganje za vlastitim bićem i potreba da se, ako je moguće, nadiđe ljudska iliti sopstvena sudbina. Koji je čovekov sudbinski zadatak i da li ga je ispunio? Međutim, ono što me raduje jeste činjenica da će biti obnovljen komad 'Derviš i smrt' M. Selimovića u Kruševačkom pozorištu. To je, prisetimo se, priča o čoveku koji dolazi na vlast da menja svet, a promeni se sam. Tatjana Nježić
