Izvor: Politika, 01.Nov.2012, 10:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Margarin – za i protiv
Nastao je iz ekonomske računice: maslac je uvek bio skup i trebalo je napraviti proizvod koji će ličiti na njega a biti znatno jeftiniji – „maslac” za radničku klasu. Margarin je samo kaloričan
Margarin definitivno nije zdrava hrana, bez obzira na to koliko se prehrambena industrija trudila da reklamama to sugeriše. Margarin se sastoji od mešavine vode i hidrogenizovanog ulja uz dodatak konzervansa, stabilizatora, boja, aroma i veštačkih vitamina koji navodno treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da učine industrijsko mazivo „zdravom” hranom. Margarin je nastao pre svega iz ekonomske računice: maslac je uvek bio skup i trebalo je napraviti proizvod koji će ličiti na njega a biti znatno jeftiniji, dakle – „maslac” za radničku klasu.
Ova računica i dalje važi. U prvoj radnji mogu da se uporede cene kilograma maslaca (ovih dana približno oko 1.200 dinara) i margarina (300 din).
Margarin je četiri puta jeftiniji! A kada imate prosečnu platu ili onu ispod proseka u zemlji, lako ćete preći na margarin ukoliko ste do tada koristili maslac. I tu ćete pogrešiti. Za razliku od maslaca koji je prirodnog porekla, nutritivno vredan i naravno kaloričan, margarin je samo kaloričan. Ako ste na dijeti, izbegavajte oba.
Da bi nastao, suncokretovo ulje je potrebno učvrsti postupkom hidrogenizacije. U tom postupku dolazi do stvaranja transmasnih kiselina, koje povećavaju rizik od dijabetesa, raka i kardiovaskularnih bolesti. Hidrogenizovana biljna mast je sirovina u proizvodnji u većini industrijskih kolača, kremova, sladoleda, keksa i slanih grickalica. Proces proizvodnje margarina dalje se nastavlja ispiranjem hidrogenizovane masti parom, a zatim se masa izbeljuje, čime se totalno gubi bilo kakva nutritivna vrednost. Na kraju se dodaje veštačka aroma i boja maslaca.
Hemikalije koje učestvuju u proizvodnji margarina, kao i one koje ostanu u proizvodu, više su nego poznate a i jasna je veza između upotrebe margarina i pojave alergija, astme, ulceroznog kolitisa, ekcema i drugih bolesti.
Margarin obiluje omega-6 masnim kiselinama iz ulja, čime utiče na balans omega-3 i omega-6 u organizmu. Smatra se da je neravnoteža omega-3 i omega-6 uzročnik mnogih bolesti sadašnjice.
Računica industrijskih proizvođača ulja je jasna: ako litar ulja u slobodnoj prodaji košta između 180 i 200 dinara, sasvim je u redu da kilogram margarina košta 300 dinara.
Novac je u suštini ono što upravlja svetom, ali ako svaki potrošač razmisli i odluči drugačije, može da dođe do promene i da se napravi iskorak ka zdravoj ishrani. Pa makar koštala i nekoliko puta više.
Jasna Anđelković, nutricionista, nadijeti.info
objavljeno: 01.01.2012.
.jpg)
