Izvor: Politika, 22.Jun.2015, 15:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjinski narodi u (ne)milosti novog zakona
Od našeg stalnog dopisnika
Podgorica – Izmene i dopune Zakona o manjinskim pravima i slobodama izazvale su ogromno nezadovoljstvo i reagovanja nacionalnih saveta, ali i Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava. Šest nacionalnih saveta i Fond za manjine Crne Gore tražili su uzaludno od Vlade Crne Gore da u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o manjinskim pravima i slobodama odustane od namere da marginalizuje savete koje biraju manjinski narodi, nadležnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fonda za manjine i odustane od namere da Upravni odbor Fonda čine predstavnici onih organizacija koje nemaju nikakvih dodirnih tačaka sa manjinskim pravima i slobodama.
Umesto ponuđenih izmena predlažu kao efikasnije i pragmatičnije rešenje – izradu novog zakonskog teksta, kako se ne bi „opterećivao postojeći zakonski tekst izmenama i dopunama na način da se u jedan član zakona umeće više od dvadeset novih članova”.
Niko od eksperata koji se bave manjinskim pravima ne razume kako je moguće da se novim izmenom zakona nudi rešenje da u Upravnom odboru (UO) ne budu predstavnici saveta, odnosno da u ime šest nacionalnih zajednica bude samo jedan predstavnik.
Umesto predstavnika saveta članom 36 pomenutog akta predviđeno je da UO čine dva predstavnika Skupštine Crne Gore, po jedan predstavnik Ministarstva, Univerziteta Crne Gore, jedan nezavisni ekspert koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima, predstavnik medija i jedan predstavnik saveta manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica.
Predstavnici nacionalnih zajednica javno pitaju Vladu Crne Gore zašto u Upravnom odboru crnogorskog univerziteta nema predstavnika nacionalnih zajednica s obzirom na to da je obrazovanje podjednako obavezno za sve građane bez obzira na to kojoj nacionalnoj zajednici pripadaju.
„Nejasno je koji su razlozi opredelili predlagača da u sastav Upravnog odbora Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava predloži predstavnika Univerziteta Crne Gore. Nejasno je insistira li se na prisustvu u UO Fonda predstavnika najreferentnije naučnostručne institucije, ili se insistira na etičkoj superiornosti i apsolutnoj nepristrasnosti. Zašto se, onda, ne insistira na prisustvu predstavnika Akademija nauka i umetnosti Crne Gore”, pita se direktor Fonda za manjine Crne Gore Safet Kurtagić.
On u razgovoru za naše novine kaže da se još manje čini jasnim predlog da u sastav UO Fonda bude uvršten predstavnik Nevladinog sektora (NVO), odnosno „nezavisni ekspert” koji se bavi ljudskim i manjinskim pravima.
„Ni jednim aktom nije propisana procedura za utvrđivanje referentnosti kandidata za tu funkciju. Izgleda da je dovoljno da ima podršku umrežene grupacije NVO čiji će biti eksponent i koja će ga proglasiti ekspertom na osnovu bavljenja ljudskim i manjinskim pravima u određenom periodu, makar ono bilo samo površno, pa i ne naročito uspešno”, kaže Kurtagić. „Posebno se čini nejasnim i na zdravu logiku nenaslonjenim predlog da u upravljačkoj strukturi Fonda bude zastupljen i predstavnik medija. Da je posredi i šala bila bi neukusna. Zar time ne bi bila otvorena mogućnost klasične zloupotrebe pozicije?”
On kaže da je Predlogom zakona predviđeno da u sastavu sedmočlanog Upravnog odbora Fonda civilni sektor bude zastupljen sa čak tri predstavnika. To je više od osnivača, Skupštine Crne Gore, a čak trostruko više od predstavnika manjinskih nacionalnih zajednica.
Novim zakonskim rešenjem predviđeno je da za člana UO Fonda može biti izabrano lice koje „ima pet godina radnog iskustva u oblasti manjinskih prava i sloboda i iskustvo u pripremi i realizaciji ili evaluaciji projekata u oblasti ljudskih prava i sloboda”.
Za člana UO Fonda ne može biti izabran član bilo koje „političke partije, saveta manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica, nevladine organizacije čija je delatnost, odnosno aktivnost usmerena na očuvanje i razvoj ljudskih i manjinskih prava, nacionalnih, odnosno etničkih posebnosti manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica i njihovih pripadnika u oblasti nacionalnog, etničkog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta”.
Predlagač zakona se smilovao i kazao da član Fonda može biti predstavnik Skupštine Crne Gore i predstavnik saveta manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica.
Ovakva rešenja u Zakonu su, po oceni direktora Fonda, ne samo neprihvatljiva i nemaju svoju dobru nameru, već daje isključivo priliku licu koje je zbog sukoba interesa „napustilo neku NVO, u kojoj je steklo ekspertska znanja, pasiviziralo se ili se aktivno uključilo u rad neke od NVO koje se bave ornitološkom, lovno-ribolovnom, gljivarskom ili nekom sličnom delatnošću, i na taj način postalo kompetentan ekspert za funkciju člana Upravnog odbora Fonda”.
Neprihvatljivo je novo rešenje u zakonu kojim će prispele projekte za finansiranje ocenjivati komisija od sedam članova a konačnu reč imaće direktor Fonda za svih šest nacionalnih saveta i Fond.
„Preglomazni i preskupi UO Fonda, sastavljen od 15 članova, navodno sve samih koruptivaca: poslanika Skupštine Crne Gore, predstavnika manjinskih nacionalnih saveta. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o manjinskim pravima i slobodama rasturen je ko ’bugarska skupština’”, kaže nam Kurtagić. „Najpre je poverenje za učešće u upravljanju Fondom za manjine i raspodeli njegovih sredstava projektima uskraćeno poslanicima Skupštine Crne Gore, pa su oni zamenjeni nešto manje hipotekom nepoverenja opterećenim predstavnicima parlamentarnih političkih partija. Ubrzo se, međutim, uvidelo da se s poverenjem u njih preteralo, jer se i oni bave politikom! Neoprezne i nespretne parlamentarne političke partije delegirale su svoje predstavnike u UO Fonda iz svojih sastava, tj. iz reda političkih delatnika kojima se novim zakonom iskazuje nepoverenje.
Priča za sebe su saveti manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica i njihovi predstavnici u Upravnom odboru Fonda.
Do sada su svi saveti imali svoje predstavnike u UO Fonda i svi oni su i pripadnici svojih manjinskih naroda ili drugih manjinskih nacionalnih zajednica. Ne mali broj njih, prema oceni Kurtagića, i politički je angažovan.
Predlagač izmena i dopuna Zakona o manjinskim pravima i slobodama je brojnim rešenjima, prema ocenama svih šest nacionalnih saveta i Fonda za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava uspeo da se zaštitom nacionalnih interesa, pre svega identiteskim pitanjima bave institucije i NVO koje su nekompetentne i kojima to ni po kojem zakonskom rešenju ne pripada.
„Genijalnoj ideji predlagača da se Fond za nacionalne manjine kao institucija bitno ojača na način što će iz njega biti izmeštena njegova najvažnija funkcija – raspodela sredstava projektima koji se bave očuvanjem, afirmacijom i unapređenjem manjinskih prava i sloboda u oblasti nacionalnih, etničkih, kulturnih, jezičkih i verskih posebnosti glavni je motiv i suština izmena ovog akta”, kaže za naše novine Kurtagić.
On dodaje da je predlagač smislio još jedno „genijalno” rešenje – da vrednovanja projekata prispelih na konkurse Fonda odabira komisija od čak sedam članova iz redova „nezaintersovanih strana”, a da konačnu odluku donosi Fond kome je ostavljeno da bira između izabranog.
