Izvor: Politika, 29.Nov.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manje – više
Cinik bi rekao da se Mas (na španskom "više") preziva Menos (šp. "manje")
Sudeći po zbiru glasova koje su na katalonskim izborima 25. novembra osvojile suverenističke partije, reklo bi se da je mogućnost otcepljenja severoistočne španske autonomne oblasti u blagom usponu. Međutim, pitanje je kakvi su u postelektoralnoj praksi istinski izgledi za nezavisnost ako se najpre ima u vidu kontekst ovih vanrednih izbora. Oni su sazvani nakon neuspešnog nastojanja predsednika Đeneralitata >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – katalonske vlade – Artura Masa da od španskog premijera Rahoja izdejstvuje veću poresku autonomiju za svoju autonomnu oblast. Mas je raspisao izbore dve godine pre no što bi na njih došao red jer je – kako je rekao posle propalih fiskalnih pregovora s Madridom – „nužno da se u biračke kutije preseli glas milion i po Katalonaca koji su došli na suverenističku manifestaciju“ 11. septembra ove godine u Barseloni. Predsednik Đeneralitata je želeo pa čak i najavljivao veću podršku birača za referendum o nezavisnosti, ali je njegova alijansa desnog centra CiU na izborima umesto pređašnja 62 mesta u autonomnom parlamentu osvojila 50. Cinik bi rekao da bi bar trenutno bilo prikladnije da se Mas (na španskom bi njegovo prezime značilo „više“) preziva Menos (šp. „manje“).
Pitanje je i s kim CiU može da formira katalonsku vladu, koju je do sada alijansa desnog centra vodila sama. Od partija koje su 25. novembra osvojile dovoljno glasova da bi s njom činile parlamentarnu većinu, za nezavisnost se zalaže jedino Republikanska levica, koja je izborila dvostruko više poslanika no što ih je imala. „Levica neće ući u vladu Artura Masa, nećemo praviti koaliciju s njim, on nam ne nudi ništa“, rekao je u ponedeljak za Rojters Alfred Boš, poslanik ove partije u španskom parlamentu. Cinik bi kazao da je Artur Mas raspisao izbore da bi izgubio dobar deo vlasti.
„Nećemo praviti pakt za dalje smanjivanje ulaganja u zdravstvo i obrazovanje”, obrazložio je Alfred Boš i usput podsetio na glavne metode ekonomske politike Đeneralitata, odnosno CiU. I pored izrazito restriktivne ekonomije koju je Artur Mas vodio, za njegovog mandata nezaposlenost je dostigla 22,6 procenata, stopu kakva je ovde nepoznata još od 1985. godine. Takvim ciframa je tokom predizborne kampanje bila obrnuto proporcionalna količina debata o mogućim rešenjima za pad standarda u Kataloniji. Cinik bi rekao da je Artur Mas, koji je suverenističkom retorikom možda želeo da skrene pažnju sa svoje loše ekonomske politike, gubitkom dobrog dela birača upro najjače moguće svetlo na svoju lošu ekonomsku politiku.
Na kraju se postavlja pitanje kako će Katalonija dobiti referendum o nezavisnosti bez jasno artikulisane suverenističke vlade. Ionako ga ne bi bilo baš lako izboriti, budući da drugi član Ustava iz 1978. godine definiše Španiju kao „zajedničku i nedeljivu domovinu svih Španaca“. U stvari bi Katalonija najpre morala da izbori referendum o referendumu. Na njemu bi, kako Mas najavljuje, pitanje glasilo: „Da li želite da Katalonija bude nova država Evropske unije?“ Bilo bi prikladno da umesto takvih najava on ponudi pojašnjenje glavne pravne aporije vezane za sadržaj dotičnog pitanja. Naime, za prijem neke zemlje u EU neophodna je saglasnost svih 27 članica. Pri tome je jedna od njih, Španija, već najavila da će staviti veto. Dakle, ovde i s pravne strane ne samo nezavisnost nego i punovaljano izjašnjavanje o njoj nisu baš lako dostižni, ali bi im Mas, apsolutni vladar do 25. novembra, bio bliže da nije sazvao vanredne izbore. Cinik bi na kraju mogao zaključiti i da je predsednik Đeneralitata to učinio da bi pitanje suverenosti bar na neko vreme skinuo s dnevnog reda.
Igor Marojević
objavljeno: 30.11.2012.
.jpg)
