Izvor: Blic, 23.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Maljevičev kvadrat na Tanjinom trouglu
Maljevičev kvadrat na Tanjinom trouglu
Provokacija je neophodna da bi ste nekog naveli da bar na trenutak izmeni poziciju gledanja. Moje izbrijano nago telo, dok stojim dva sata nepomično, u radu 'Lični Prostor 96/98' može se tretirati i kao okidač za sagledavanje nedostatka prostora za individalnost u savremenom društvu, pod nacionalističkim diktatorskim režimom... kaže za 'Blic' Tanja Ostojić, naša umetnica koju je ovogodišnji glavni i jedini selektor Venecijanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bijenala uvrstio među 'sto veličanstvenih' koji svojim delom obeležavaju drugu polovinu prošlog milenijuma i početak ovog.
Kakvu ste viziju dela zamislili za Venecijanski bijenale?
- 'Crni kvadrat na beloj osnovi', (u čast Maljeviča) formiran delimičnim izbrijavanjem stidnih dlačica na Venerinom bregu, predstavlja rekonstrukciju rada (iz foto serije 'Lični Prostor 1995/1996', realizovane u saradnji sa Sašom Gajinom), sada u novom kontekstu. Samo će direktor Bijenala, gospodin Harald Zeman, imati pravo da vidi moj rad, kako bi ga proglasio oficijalnim delom 49. venecijanskog bijenala. Ja ću se tokom četvorodnevnog otvaranja izložbe kretati kroz izložbene prostore, elegantno odevena, a moje umetničko delo će biti skriveno. Ova intervencija može da isprovocira reinterpretaciju istočnoevropske duhovnosti i nematerijalnih vrednosti. U suštini, reč je o poverenju i moći. Šta se krije iza naziva drugogo dela rada 'I’ll Be Your Angel' (Biću vaš anđeo')?
- Gospodin Zeman, glavni kustos izlozbe je pristao da tokom svečanih otvaranja, promocija, koktela, večera, konferencije za štampu, na prirodan i diskretan način budem u ulozi njegove 'profesionalne pratnje'–anđela. Ovaj rad, integrisan u svakodnevni život, povlači potencijalne kontroverzne interpretacije o skandaloznoj umetnici i kustosu. Izazivajući invaziju u prostor intime, on se bavi odnosom struktura moći i strategija uspeha unutar art sistema. Projekat sam struktuirala kao misteriozni proces obavijen svilenkastim kuloarskim pričama. Iako to nije neophodno, širiće se spekulacije o moralu i strategijama, a novinari će verovatno dati veliki medijski publicitet mojoj zamisli. Otkuda potreba za tako radikalnom strategijom?
- Venecijanski bijenale, najveća i najvažnija izložba na svetu, je zapravo globalni fenomen: turistička atrakcija, finansijska parada, intelektualna limunada. Čak se događa da mnoga umetnička dela prođu nezapaženo ili da budu pogrešno interpretirana. Pre svega, zbog toga sam se odlučila da zamolim gospodina Zemana za saradnju. Njegova otvorenost i poverenje u potencijalnu prirodu mene u ulozi njegove pratilje i anđela, zadala mu je svakako kritičko preispitivanja... On je veoma poštovana i uticajna ličnost sa (kako i sam duhovito kaže) 'prepumpanim imenom', i kao takav, on je postao materijal za moj rad i 'garant' za stvaranje platforme za osetljiva pitanja. Mogućnost da napravim živ interaktivni rad od gospodina Zemana dokazuje se kao beskrajno bogata i kompleksna. Dozvoljava mi da kombinujem apstraktno i intelektualno u procesualnom radu koji ne samo da je oficijalno prihvaćen, već i 'neoficijalno' klizi kroz jezik art sistema i izvan njega.
Za koje se moralne norme vi zalažete i kao čovek i kao umetnik?
- Ne bavim se ovim poslom iz želje za popularnošću već iz suštinske potrebe za realizacijom svog talenta i bića, smatrajući da istraživanje i osvajanje prostora za individuu u savremenom društvu jeste moja misija, zajedno sa preispitivanjem vrednosti i konstruktivnom kritikom društva u najširem smislu. To znači da prostor koji dobijam u medijima, zahvaljujući svojim profesionalnim dostignućima i uspesima, ne želim da koristim za popularisanje svoje ličnosti već za plasiranje ideja i vrednosti koje istrazujem i iza kojih stojim. U prvom redu radi se o razvijanju kritičkog mišljenja i promociji etike, onako kako je ja shvatam. Slobodu izražavanja smatram vrhunskom vrednošću. Sta je misija umetnika u kontekstu pojavljivanja u medijima i na vizuelnim smotrama?
- Samo zato što sam svesna potencijala štampanih i elektronskih medija u smislu njihovog uticaja na javno mnjenje i formiranje duha nacije i zbog osećaja odgovornosti pred sopstvenom 'misijom', ja pristajem da se pojavljujem u istima, trudeći se pritom da pred svaki nastup jasno definišem šta želim da kažem čitaocu. Prihvativši kao umetnik poziciju javne ličnosti trudim se da održavam budnost preispitujući sebe: da li sam na nivou zadatka kojim se bavim i da li sam uložila dovoljno svojih intelektualnih kapaciteta i vremena da minimalizujem manipulaciju vlastitih stavova od strane medija... Živeći u informatičkom vremenu, mnogi od nas su postali zavisnici od informacija. Ne volim da se prepričavaju moje reči u skraćenoj formi stoga što kada se informacija svede na puki podatak ona se banalizuje, gubi pravi smisao... Dokazavši se najpre u klasičnoj skulpturi, vi ste brzo iz nje iskočili, izražavajući se čak i preko svog nagog tela. Zbog čega?
- Znate u savremenom svetu dominiraju mnoga apsurdna načela. Recimo Olimpijske igre su danas čisto komercijalni fenomen, mislim da se gotovo niko ne može setiti šta znači citius altius fortius (brže u ravni duha, više u smislu moralne visine i jače u domenu životne snage). Iz iste tradicije iz koje potiču i drevne olimpijske norme (da ne pominjem da su prvi olimpijci vežbali i takmičili se nagi), potiče i stav da su telo i duša jedno i da je telesnost jednaka prirodnosti. Ja ne vidim zasto bih ja danas sledila religijski, za mene zastareo i nazadan princip: nagost jednako sramota. Iako erotika i pornogafija nisu tema mog rada, nalazim za shodno da u ovom kontekstu pomenem da je neoprostivo što su one u savremenim medijima satanizovane, dok se nasilju otvaraju sva vrata.
Milena Marjanović
