Izvor: Blic, 16.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali čovek u raljama korupcije
Mali čovek u raljama korupcije
Komad 'Sudija' Vilhelma Moberga napisan 1957. prati priču mladog isprva imućnog čoveka koji se nakon par godina vraća iz inostranstva i zatiče neočekivanu situaciju - da je bez neposredne krivice sasvim osiromašio. I kreće u borbu za pravdu... Predstavu koja će premijerno biti izvedena 17. februara (20.30) na sceni 'Raša Plaović' u Narodnom pozorištu režirala je Tanja Mandić-Rigonat koja potpisuje i dramaturšku adaptaciju teksta i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izbor muzike. Scenograf je Aleksandar Denić, kostimograf Marina Vukasović-Medenica, a igraju Nenad Maričić, Marija Vicković, Petar Banićević, Ružica Sokić, Aleksandar Srećković Kubura, Ksenija Jovanović, Hana Jovčić, Dobrila Stojnić i drugi.
Reč je, dakle, o komadu koji postavlja bolna pitanja mita, korupcije, manipulacije, nemoći tzv. malog čoveka u borbi protiv sistema. Govoreći o ovom komadu u kome igra mirovnog sudiju, odnosno čoveka sistema, Petar Banićević za 'Blic' kaže:
'Tema nam je vrlo bliska. Komad je, u izvesnom smislu, suštinska slika našeg pravnog sistema.' Bavite se onim što je dobar deo i ovdašnje stvarnosti - korupcijom, podmićivanjem, svakovrsnom nepravdom...
- To jeste svakodnevna tema koju je svaki čovek osetio ili na svojoj koži ili je o tome slušao. Recimo, neki koji učestvuju u predstavi su govorili o svojim realnim problemima užasno sličnima onim koje imaju likovi. Mislim da ko god bude gledao predstavu, nametaće mu se izvesno poistovećivanje. Inače, podela je dobra. Tu je nekoliko generacija - od Ruže Sokić i mene do veoma mladih glumaca. Izuzetno dobro smo se uklopili u glumačkom poslu, ali i u odnosu prema temi. Vaš lik je čovek sistema. Dakle, ko je, kakav je?
- Njegova parola koju stalno ponavlja je 'nismo nadležni' ili 'nisam nadležan'. Skoro da bi se komad mogao tako zvati. Jedan drug lik u predstavi skoro poludi kad počne da ga imitra, odnosno citira. Jer to je stravična, ubitačna rečenica iako možda na prvi pogled deluje naivno ili čak nebitno. Mnogi ljudi osetili su kako je to kad se u potrazi za pravdom ide iz ruke u ruku iz jedne u drugu ustanovu. Moj lik čak kaže kako su ljudi dosadni, uporni, nemogući, 'ne skidaju se dok ne dobiju to svoje pravo' - to je njegova vizura.
Jesu li ljudi oguglali na nepravdu?
- Moglo bi se tako reći, ali kada je reč o tuđoj muci. No, tražiti pravdu i pravo uvek je bilo i biće ulazak u mašinu koja melje. I vaš junak melje?
- Melje. Videćemo kad dođu gledaoci, možda će i da navijaju za mene (smeh). Šalu na stranu, nismo išli u krajnost. Nije na pozorištu da neku profesiju, u ovom slučaju pravnike i pravosuđe, anatemiše. Ono je tu da apostrofira fenomen. Kako vi gledate na te teme?
- Nisam mnogo razmišljao o tome, mada u porodici i među prijateljima imam ljude i s jedne i s druge strane. Rekao bih da jedno zdravo društvo može tu nešto da uradi. Kad ne bismo iole u to verovali, onda bi to bio jedan haos i ogromni pesimizam koji bi ubijao ljude; hoću da verujem da svi koji žive i rade, koji sude i kojima se sudi imaju nadu da će biti bolje. Jesmo li mi to oni naivni junaci iz priče?
- Možda. Ali iskustvo mi govori da i naivnost ponekad može biti blagorodna. Tanja Nježić
