Izvor: Politika, 15.Sep.2015, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađarska tera izbeglice u Srbiju u roku od tri sata
Svi zahtevi Sirijaca rešavaće se po hitnom postupku i u tranzitnoj zoni i biće odbijeni. – Ukoliko vlada uvede vanredno stanje – vojnici će moći da pucaju na migrante
Dobijanje azila, izbegličkog statusa ili bilo kakvog drugog dokumenta, od danas će praktično u Mađarskoj biti nemoguće, a svi Sirijci, Iranci, Avganistanci ili državljani bilo koje zemlje biće po hitnom postupku vraćeni u Srbiju. To je ukratko rezime paketa novih amandmana, usvojenih u parlamentu još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 4. septembra, koji stupaju na snagu danas. Očekujte da vidite vrlo teške i dramatične scene na granici sa Srbijom, poručuju zvaničnici iz Budimpešte.
Vlasti će od danas imati prema migrantima potpuno različit pristup od dosadašnjeg, piše mađarski portal „Indeks”, dok mnogobrojni pravnici iz Mađarskog helsinškog odbora i Visokog komesarijata za izbeglice objašnjavaju do koje mere su novi propisi u suprotnosti sa svim dosadašnjim međunarodno priznatim konvencijama o izbeglicama. Budimpešta, međutim, obećava da će se do Božića u zemlji uspostaviti relativni red i mir i, što je još apsurdnije, njihovi najviši funkcioneri iz vladajuće partije Fides predstavljaju se kao hrabri branitelji granica EU i njenih vrednosti.
Ne radi se o pukim tehničkim promenama, već će sve službe, od policije do imigracionih kancelarija, preko sudova i vojske, fizički biti prebačene na pojas tranzitne zone, tik uz granicu Srbije sa Mađarskom, odnosno tamo gde ne važe zakoni Evropske unije.
Najvažnija novina upravo su te tranzitne zone u obliku latiničnog slova „U”. Jedan krak, onaj koji vodi u Srbiju, biće otvoren, drugi, onaj koji vodi iz Srbije u Mađarsku, biće hermetički zatvoren. Izbeglice će biti isterivane iz Mađarske u Srbiju u roku od tri sata, tvrde novinari mađarskog portala koji se pozivaju na izvore iz vlade.
Ovaj „tranzitni pojas” na granici biće proširen na 60 metara i, kako tvrdi Helsinški odbor, neće se smatrati delom mađarske teritorije. To će biti ničija teritorija, sa sličnim statusom koji ima tranzitna zona na aerodromu u Budimpešti, tako da će izbeglice stupati u kontakt sa mađarskim vlastima van teritorije Mađarske, odnosno van EU. Migranti će moći da podnesu zahtev za izbeglički status u toj tranzitnoj zoni, i to će biti jedini način da legalno uđu u EU. Zahtev im mora biti razmotren u roku od osam dana, što pravnici i eksperti za procedure dobijanja statusa izbeglica smatraju suviše kratkim vremenom, nedovoljnim da se pribave sva dokumenta i utvrdi činjenično stanje. Samo oni koji dobiju izbeglički status moći će da uđu u Mađarsku.
U ostalim zemljama EU migranti mogu slobodno da se kreću dok čekaju na rešenje svog statusa. Ali, po rečima jednog neimenovanog člana vlade, ovlašćene službe u tranzitnoj zoni neće čekati da prođe „čitavih osam dana”, već će svoj posao obavljati ekspeditivno i odlučivati o svakom zahtevu za „dva ili tri sata”.
„Zahtevi za izbeglički status po pravilu će se odbijati, jer je takva odluka opravdana s obzirom na to da je Mađarska takođe usvojila amandman kojim proglašava Srbiju za ’treću sigurnu zemlju’”, objašnjava za „Politiku” Anastina Kalijus sa Fakulteta istočnoevropskih studija u Budimpešti.
To praktično znači da će migranti koji su preko Grčke, Makedonije i Srbije došli do granice sa Mađarskom imati jedan jedini izlaz – natrag u Srbiju, kaže Anastina Kalijus.
Ukoliko pokušaju da uđu u Mađarsku ilegalno, kao što to rade na hiljade migranata, od danas ih policija neće voditi do imigracionih vlasti, već odmah u pritvor pa na sud. Sudije takođe moraju da rade ekspeditivno. I da brzo donesu odluku hoće li migranta staviti u zatvor ili izbaciti, opet u Srbiju.
Juče, samo nekoliko sati uoči početka primene pooštrenih mera na mađarsko-srpskoj granici, raspoređeni su naoružani vojnici i oklopna vozila, kako je javila državna televizija, a za danas je najavljena sednica vlade na kojoj će se razmotriti da li da se u pograničnim zonama uvede vanredno stanje. Ukoliko se to desi, vojnicima je dozvoljeno da pucaju na migrante.
Pojedini mađarski mediji čak spekulišu da će u Srbiju biti odmah vraćani svi migranti koji nemaju u pasošu validnu šengensku vizu.
Praktično, sa stupanjem na snagu novih propisa, migranti koji pokušavaju iz Srbije da uđu u Mađarsku mogu da zaglave u zatvoru ili da budu vraćeni natrag u Srbiju. Trećeg nema. Izbeglice koje bi bile optužene na suđenje će ići bez prevodioca. Neće dobijati ni prevedenu optužnicu, ni presudu.
Krivičnim delom će se automatski smatrati bilo kakav kontakt sa žičanom ogradom, za čiju izgradnju je iz budžeta odvojeno onoliko koliko je Mađarska uložila za prihvat izbeglica u poslednjih jedanaest godina, prema podacima Helsinškog odbora. Bilo da migrant ovu ogradu preskoči, bilo da se provuče ispod nje, ili je nedajbože iseče i ošteti, on je počinio krivično delo.
U međuvremenu, među hiljadama migranata iz Sirije i drugih zemalja koji su se našli na nekoj tački balkanske rute nastala je trka sa vremenom. Porodice sa malom decom, muškarci i žene, pokušavali su da se na sve moguće načine dokopaju granice sa Mađarskom pre ponoći. Mađarska policija je u nedelju registrovala rekordan broj migranata koji su iz Srbije ušli u tu zemlju (5.809), a samo do juče u podne i taj rekord je skoro probijen (5.353). Svetske agencije citiraju pojedine Sirijce koji su uspeli da probiju granicu i da se dokopaju Evropske unije: „Nisam spavao od subote”, kaže jedan od njih. Nespavanje se isplatilo, jer, kako javlja Rojters, mnogima koji su juče stigli do Reske bilo je dozvoljeno da uđu u vozove. I transportovani su direktno do austrijske granice. Bila je to poslednja šansa.
Mađarski premijer naredio je juče policajcima koji su raspoređeni na granicu sa Srbijom da budu „humani”, ali da primenjuju nove zakone bez ikakvih kompromisa.
Naići ćete na ljude koji su prevareni, rekao je Orban, kako prenosi Rojters. Susrešće vas ljuti i agresivni ljudi, dodao je. Kao da je moguće sprovoditi nehumane zakone –humano.
Šta je „prava humanost na delu” pokušao je da pokaže i britanski premijer Dejvid Kameron, koji je juče ujutru odleteo u jedan od logora za izbeglice u Libanu, blizu sirijske granice, gde u nemogućim uslovima živi 80.000 Sirijaca. Seo je u turski sed sa jednom od porodica i nagovarao ih da se ne upuste u avanturu opasnu po život na koju ih teraju krijumčari. London će u poboljšavanje uslova ovog i drugih centara uložiti još novca. U isto vreme ministarka unutrašnjih poslova Tereza Mej otputovala je u Luksemburg gde je u ime vlade odbijala da Velika Britanija prihvati kvotu izbeglica koju je prošle nedelje predložio Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije.
Cilj Kameronove poseta je da obeshrabri izbeglice da krenu na „opasan put” do Evrope. A potom je i sam pričao kako porodica sa desetoro dece mora da živi čitav mesec od desetak evra pomoći. Uslovi nisu sjajni, priznao je britanski premijer.
Hoće li Evropa posle svega moći danas da osvane mirna i spokojna – kad granice Evropske unije brane takvi bojovnici.
