Izvor: Politika, 16.Sep.2015, 22:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mađarska nam vraća izbeglice

Sud u Segedinu migrantima izriče proterivanje u našu zemlju i jednogodišnju zabranu ulaska u Mađarsku. – UNHCR smatra da Budimpešta ne bi smela da tretira Srbiju kao „sigurnu treću zemlju”

Svadi Talib, Iračanin koji je u utorak prešao srpsko-mađarsku granicu kod Horgoša, postao je prvi azilant koga su mađarske vlasti proterale u Srbiju zbog toga što je prekršio odredbe tek usvojenog oštrog zakona protiv migranata. Kako javlja Rojters, sudija Kristijan Kemenes >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Segedinu rekao je da Talibu izriče jednogodišnju zabranu ulaska u Mađarsku kako bi poslužio kao primer onima koji nezakonito prelaze mađarsku granicu. Ovakvu odluku omogućila je prethodna, za Beograd sporna, odluka mađarskog parlamenta da je Srbija „sigurna treća zemlja” za izbeglice.

Britanski „Gardijan” je javio da Mađarska po kratkom postupku, za samo nekoliko minuta, odbija zahteve za azil i da sve kojima uskraćuje gostoprimstvo vraća u Srbiju. Šezdesetjednogodišnji Širaz Havladea rekao je novinaru britanskog lista da ga mađarski činovnici nisu ni pitali zašto traži azil u ovoj zemlji: „Pitali su kako se zovem i odakle dolazim, uzeli su mi otiske prstiju i rekli da se vratim u Srbiju”.

Sporazum o readmisiji iz 2007, koji je Srbija potpisala sa EU i koji je ove godine potvrđen protokolom, podrazumeva da je naša zemlja dužna da prihvati sve građane „trećih zemlja” za koje se može pretpostaviti da su u Evropsku uniju ušli ilegalno sa teritorije Srbije. Ugovor se odnosi i na desetine hiljada izbeglica iz arapskih zemalja koji se ušle u Srbiju.

– Ipak, predstavnici naše zemlje moraju da se slože sa povratkom ovih ljudi u našu zemlju. Mogli bi recimo da kažu da imaju tehničke probleme da prime toliki broj izbeglica odjednom, što može da odloži ovaj proces– naglašava Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Jasna Popović-Ćosić, zadužena za odnose sa javnošću pri Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, još jednom je potvrdila stav ovog ministarstva da Srbija neće primati nazad migrante iz Mađarske. Upravo ovu tvrdnju, u poslednjih nekoliko dana, ponavljali su resorni ministar Aleksandar Vulin, kao i državni sekretar Nenad Ivanišević.

Mađarska odluka je neobična jer, primera radi, nijedna evropska zemlja ni ne pokušava da vrati migrante u Grčku, u kojoj su stupili na evropsko tlo. Odranije je na snazi odluka evropskog suda da se migranti ne vraćaju ni u Grčku ni u Italiju, jer se smatra da su uslovi u tim zemljama ispod minimuma.

Predstavnici UNHCR-a u Srbiji opovrgavaju ocenu predsednika Zakonodavnog odbora mađarskog parlamenta Gergelja Guljašija da je Srbija sigurna zemlja za migrante. Mirjana Ivanović-Milenkovski, zadužena za odnose sa javnošću, naglašava da ova međunarodna organizacija i dalje stoji iza mnogih kritika i preporuka navedenih u izveštaju Visokog komesarijata za izbeglice UN iz 2012. godine. UNHCR je upravo u ovom dokumentu zaključio kako Srbija nije sigurna zemlja za izbeglice.

– Istina je da danas naša zemlja može da predstavlja uzor mnogima kada se posmatra odnos vlasti i građana prema izbeglicama, ali u ovom slučaju radi se isključivo o humanitarnom odnosu. Birokratske prepreke i dalje je teško preskočiti. Tražioci azila suočavaju se sa neefikasnošću sistema i sa bezbroj drugih problema – kaže naša sagovornica.

Istog mišljenja je i Radoš Đurović, koji stavove mađarskih zvaničnika smatra sračunatim da izbeglice vrate na našu teritoriju.

– Za Mađarsku je Srbija savršena zemlja na koju pokušava da preusmeri migrantski talas. Nalazimo se u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, poslušni smo, ne zameramo se nikome. Mađari, kao članovi EU, u bilateralnim odnosima mogu da se ponašaju nadmoćno prema nama – ističe Đurović.

Kao i pre tri godine tražioci azila u Srbiji, kako kaže naš sagovornik, i dalje se suočavaju sa istim problemima.

– Tražioci azila dobijaju samo običnu potvrdu, bez fotografije, upotrebljivu najduže tri dana. Spora azilna procedura malo je ubrzana ove godine, tako da oni koji su želeli da ostanu u Srbiji dobijaju odluku u roku od dva do tri meseca – naglašava direktor Đurović.

----------------------------------

Nemci proglasili Srbiju za sigurnu državu

Nakon priliva velikog broja državljana Srbije koji su u evropskim zemljama zatražili azil, pre tačno godinu dana, nemački parlament proglasio je našu zemlju sigurnom. Tom prilikom, poslanici su zvanično potvrdili da u Srbiji, kao i u Bosni i Makedoniji, nema političkog mučenja, progona i zlostavljanja političkih neistomišljenika pa ni osnovnih razloga za podnošenje zahteva za azil. Tom prilikom naglašeno je da će svi zahtevi „lažnih azilanata” iz Srbije biti odbačeni.

Nastavak na Politika...