Izvor: Politika, 29.Dec.2013, 16:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ma­kro­žr­tve mi­kro­pri­vred­ni­ci

Ako su, ka­ko ka­žu nad­le­žni, u ovoj go­di­ni stvo­re­ne pret­po­stav­ke, on­da nas 2014. oče­ku­ju te­ške re­for­me, od ko­jih je jed­na od naj­bol­ni­jih ona ko­ja pred so­bom ima gru­pu ar­mi­ja ko­ju či­ni jav­ni sek­tor.

U Sr­bi­ji na 740.000 za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru od­la­zi tre­ći­na go­di­šnjeg bu­dže­ta. Dok je evrop­ski stan­dard je­dan dr­žav­ni slu­žbe­nik na 1.000 za­po­sle­nih, Sr­bi­ja ima 3,5 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << či­nov­ni­ka na 1.000 za­po­sle­nih.

Jav­ni sek­tor sve­pri­su­tan je u Sr­bi­ji. Do­mi­ni­ra od sa­o­bra­ća­ja do ener­ge­ti­ke. Ali, iako do­mi­ni­ra, fir­me u dr­žav­nom vla­sni­štvu ostva­ru­ju sla­be re­zul­ta­te – s ogra­ni­če­nom za­ra­dom i znat­nom fi­skal­nom pot­po­rom.

Sla­bi re­zul­ta­ti? Na­rav­no, po­što pr­vo mo­ra­ju da na­hra­ne ape­ti­testra­na­ka ko­je su nji­ho­vi fe­u­dal­ni vla­sni­ci. Po­tom se nji­hov aku­mu­li­ra­ni dug u ve­li­koj me­ri pre­ba­ci na dr­ža­vu re­struk­tu­ri­sa­njem du­ga, što znat­no pri­do­no­si po­ve­ća­nju jav­nog du­ga.

Sle­di­li smo grč­ki pri­mer, po ko­me je sva­ka vla­da ku­po­va­la so­ci­jal­ni mir za­po­šlja­va­ju­ći sve no­ve i no­ve lju­de, ma­hom svo­je ka­dro­ve. Znam ka­ko je sa­da u Grč­koj. Ka­ko da iz­beg­ne­mo taj sce­na­rio?

Pri­bli­ža­va­mo se EU, a Uni­ja imastro­ge pro­pi­se o dr­žav­nim sub­ven­ci­ja­ma i sna­žnom pod­sti­ca­nju re­struk­tu­ri­sa­nja dr­žav­nih fir­mi. Ali, kao i za sve dru­go, od di­rek­ti­va EU još su va­žni­je pro­me­ne po­slov­nog okru­že­nja, što zna­či da bi bar ne­ka jav­na pred­u­ze­ća tre­ba­lo da se su­o­če sa sna­žnom kon­ku­ren­ci­jom i iz­gu­be mo­no­pol­ske pred­no­sti.

To pre sve­ga pod­ra­zu­me­va dra­ma­tič­no una­pre­đe­nje kor­po­ra­tiv­nog upra­vlja­nja uvo­đe­njem ne­za­vi­snih i kva­li­fi­ko­va­nih upra­va i me­na­dže­ra. Zbo­gom,par­tij­ski di­rek­to­ri. Zbo­gom par­to­kra­ti­ji, uz­vi­ki­va­li su par­tij­ski li­de­ri to­kom mno­gih iz­bor­nih kam­pa­nja. Po­tom bi u skla­du s ko­a­li­ci­o­nim ras­po­re­dom svo­je lju­de na­me­sti­li na me­sta ko­ja po ver­ti­ka­li po­kri­va­ju sve: od ba­ba-se­re pre­ko uprav­nih od­bo­ra do di­rek­to­ra. Ta­ko je i sa­da, što ba­ca ozbilj­nu sen­ku na na­ja­vlje­ne re­form­ske po­du­hva­te.

Par­to­kra­ti­ja je po­je­la dru­štvo. Mi­ni­star Sa­ša Ra­du­lo­vić u ovo­ne­delj­nom in­ter­vjuu „Po­li­ti­ci” ka­že da re­for­me idu spo­ro, da su ot­po­ri „pa­ra­zi­ta na le­đi­ma dru­štva” ogrom­ni, da ne­ma vre­me­na za če­ka­nje i da lek ne mo­že­mo da cep­ka­mo već da mo­ra­mo da ga pro­gu­ta­mo. Ceo, i od­mah.

„Tro­šak svih ne­pro­duk­tiv­nih no­se pro­duk­tiv­ni”, ka­že mi­ni­star. Pot­pi­su­jem, sa­mo pod jed­nim uslo­vom: da se jav­ni sek­tor raz­mon­ti­ra, da se za po­če­tak uklo­ni kob­ni vi­rus par­to­kra­ti­je.

Po­što sum­njam da će se to do­go­di­ti, to zna­či da će Ra­du­lo­vi­će­va ra­di­kal­na te­ra­pi­ja – su­prot­no mi­ni­stro­vim že­lja­ma – ko­si­ti ži­vo­te ta­mo gde ne tre­ba. Ume­sto za­šti­će­nih stra­nač­kih pan­di ko­je za­slu­žu­ju no­gu u tur, ma­kro­žr­tve ra­znih na­me­ta će i da­lje bi­ti mi­kro­pri­vred­ni­ci i pu­ko­ti­na ra­ja. Ka­ko će pre­ži­ve­ti ka­da im se i od ovih skrom­nih za­ra­da odu­zme za go­di­šnji od­mor, za bo­lo­va­nje.

Za­to sam pro­tiv re­vo­lu­ci­o­nar­nih me­ra. Znam da ne uspe­va ka­pi­ta­li­zam s pri­me­sa­ma sa­mo­u­prav­nog so­ci­ja­li­zma, ali znam i ka­kvi su efek­ti bru­tal­nog neo­li­be­ra­li­zma ko­ji i po sve­tu po­sta­je sve ne­po­pu­lar­ni­ji.

Po­ku­šaj­mo pr­vo da po­kre­ne­mo pro­iz­vod­nju ta­ko gde za to ima re­al­nih šan­si. Ne mo­že se ob­no­vi­ti ni­šta u dr­ža­vi ako pri­vre­da ne oja­ča.

Ne­ma sum­nje da jav­ni sek­tor va­pi za pro­me­na­ma. Po­sma­tran u ce­li­ni, da­le­ko je od is­pu­nje­nja oče­ki­va­nja jav­no­sti. Sla­ba­šno je kon­fi­gu­ri­san da bi se uhva­tio u ko­štac sa slo­že­nim pro­ble­mi­ma ši­rom so­ci­jal­nog spek­tra.

Tre­ba nam re­for­ma pra­vo­su­đa, jav­nih pred­u­ze­ća, za­po­šlja­va­nja, obra­zo­va­nja, zdrav­stva, pen­zi­o­nog si­ste­ma, kul­tu­re, spor­ta. Ne­ma ko­ja ne tre­ba.

Ka­ko ba­lan­si­ra­ti s PDV-om, ka­ko odr­ža­ti kon­ku­rent­nost u iz­vo­zu, ubi­ra­ti po­re­ze a sti­mu­li­sa­ti otva­ra­nje no­vih rad­nih me­sta? Ka­ko ot­pu­sti­ti hi­lja­de za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru. Oda­kle no­vac za so­ci­ja­lu? Da li hi­lja­de či­sta­či­ca po ško­la­ma pre­ba­ci­ti u pri­vat­ni sek­tor? Ka­ko sma­nji­ti iz­dat­ke za le­ko­ve na re­cept a da bu­du do­stup­ni obo­le­lim si­ro­ma­si­ma?

Ka­da bih pre­li­sta­vao do­si­jee mi­ni­star­sta­va, pro­na­šlo bi se tu pri­me­ra pom­pe­zno na­ja­vlji­va­nih ve­li­kih i br­zih struk­tur­nih pro­me­na – ali go­to­vo sve su do­ži­ve­le pred­vi­dlji­vi fi­ja­sko tro­še­ći no­vac, vre­me i ener­gi­ju.

Ne­ma sum­nje da su re­for­me neo­p­hod­ne, ali pi­ta­nje je ka­kve i ka­ko će se spro­ve­sti.Pro­ble­mi ko­ji su pred mi­ni­stri­ma ti­ču se mi­li­o­na Sr­ba.

„Ma­o­i­sti” re­for­me jav­nog sek­to­ra nu­de od­seč­na re­še­nja. Re­for­mi­sti­ma ko­je in­spi­ri­šu Mao Ce­dung i nje­go­va Kul­tur­na re­vo­lu­ci­ja pre­po­ru­čio bih da je bo­lje da se ume­sto ra­di­kal­nih re­zo­va dr­že evo­lu­ci­je.

Do­bre re­for­me ne­ma­ju na­me­ru da od­mah tran­sfor­mi­šu či­tav si­stem. One su pre za­sno­va­ne na po­sto­je­ćoj do­broj prak­si – nje uvek ima – a ne na am­bi­ci­ji da se ot­kri­je ru­pa u sak­si­ji ili iz­mi­sli to­čak.

Do­bre re­for­me gra­de se na pro­ma­še­nim. Što je, znam, iz­u­zet­no te­ško u ze­mlji či­je vla­sti ne vo­le da uče na pret­hod­nim is­ku­stvi­ma i gre­ška­ma pa, iz po­tre­be za ori­gi­nal­no­šću i eks­klu­ziv­no­šću, ko­lek­ci­ju gre­ša­ka do­pu­nju­ju no­vim.

Do­bre re­for­me ne na­sta­ju sa­me po se­bi po­či­va­ju­ći is­klju­či­vo na op­tu­žba­ma za gre­ške pret­hod­ne vla­sti.

Do­bre re­for­me zah­te­va­ju mo­bi­li­za­ci­ju da bi se do­bi­la ši­ro­ka po­dr­ška i stvo­rio no­vi kon­sen­zus jav­no­sti. One ne tr­pe stran­ča­re­nje i sek­ta­še­nja. Ako LDP ho­će da sa­ra­đu­je sa SNS-om, on­da je to do­bro jer se ši­re vi­di­ci, upot­pu­nju­ju vi­zi­je i zna­nja.

Mno­gi će se, sem ma­o­i­sta i troc­ki­sta, slo­ži­ti da se dru­štve­ni si­stem naj­bo­lje po­pra­vlja uko­li­ko mu je do­pu­šte­no da se raz­vi­ja po­ste­pe­no. Re­vo­lu­ci­o­nar­ni za­hva­ti su luk­suz ko­ji dr­ža­ve se­bi mo­gu da do­pu­ste sa­mo u iz­u­zet­nim si­tu­a­ci­ja­ma.

Po­što ni­smo uči­li na vre­me, to­kom zo­re is­toč­no­e­vrop­ske tran­zi­ci­je, šta fa­li da po­gle­da­mo ka Hr­vat­skoj. Ona ima 35 re­for­mi za iz­la­zak iz kri­ze.

Is­ku­stva iz sve­ta po­ka­zu­ju da re­for­me dr­žav­nih pred­u­ze­ća – pu­tem li­be­ra­li­za­ci­je tr­ži­šta, pro­me­na vla­sni­štva, bo­lje uskla­đe­nost struk­tu­re si­ste­ma pla­ta i bo­nu­sa s re­zul­ta­ti­ma ra­da i dra­ma­tič­nim una­pre­đe­njem kor­po­ra­tiv­ne upra­vljač­ke kul­tu­re – mo­gu mno­goda una­pre­de pro­duk­tiv­nost i pri­do­ne­su ra­stu eko­no­mi­je.

Ju­žna Ko­re­ja je 1984. spro­ve­la ve­li­ke re­for­me dr­žav­nih fir­mi da­va­njem ve­će upra­vljač­ke auto­no­mi­je, po­bolj­ša­va­njem si­ste­ma oce­nji­va­nja po­stig­nu­tih re­zul­ta­ta, struk­tu­re pod­sti­ca­ja.

Šved­ska je pri­mer ze­mlje ko­ja je si­stem­ski re­ši­la pi­ta­nje vla­sni­štva i upra­vlja­nja dr­žav­nim fir­ma­ma: izo­lo­va­nje od po­li­tič­kih uti­ca­ja, ja­san cilj i tran­spa­rent­nost bi­li su tri glav­na stu­ba re­form­skog pro­gra­ma od 1998. do 2001.

Sja­jan rast polj­ske eko­no­mi­je za­po­čeo je s ci­ljem po­ve­ća­nja kon­ku­rent­no­sti ze­mlje, što je de­lom ostva­re­no pri­va­ti­za­ci­jom i re­struk­tu­ri­sa­njem dr­žav­nih fir­mi.

Mno­go to­ga u Sr­bi­ji će mo­ra­ti da se me­nja. Ne­ma dru­ge. Da po­sle ne za­ža­le kao svo­je­vre­me­no To­ni Bler ka­da je na­knad­no re­kao da mu je je­di­no žao što ni­je bio br­ži i bo­lji gle­de re­for­me bri­tan­skog jav­nog sek­to­ra. Po­dr­ška Evrop­ske uni­je je do­bro­do­šla, ali ni­je sve­mo­gu­ća.

Ma­ni­te se Ma­oa. Poč­ni­te ma­lim pa se ši­ri­te si­ste­mom. Do­pu­sti­te vre­me da se re­for­me is­pro­ba­ju, pro­ve­re, usta­no­vlje­ne gre­ške is­pra­ve. Ne uz­dr­ma­vaj­te sve tek­ton­ske plo­če či­ta­vog si­ste­ma. Gra­di­te ko­a­li­ci­je. Uklju­či­te na­rod ko­ji ni­je du­žan da pla­ća ce­nu gre­ški pro­šlo­sti.

Uko­li­ko se Vla­da bu­de ta­ko po­na­ša­la, uko­li­ko ne­u­tra­li­še svo­je am­bi­ci­o­zne Cr­ve­ne kme­re ko­ji bi jed­nim man­da­tom da se­bi obez­be­de me­sto u isto­ri­ji, on­da će pro­me­ne ko­je su ne­iz­be­žne bi­ti ne sa­mo traj­ne, već će ima­ti efek­ta.

Vo­zi­te opre­zno. Ma­gle ov­de ima to­kom či­ta­ve go­di­ne.

Bo­ško Jak­šić

objavljeno: 29/12/2013

Nastavak na Politika...