Izvor: Blic, 09.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MTV smrt za rokenrol
MTV smrt za rokenrol
Gostovanje grandioznog rokenrol sastava 'Deep Purple' u Beogradu pratila je i promocija modela gitare 'Music Man- Steve Morse', u organizaciji Marićevog muzičkog servisa 'Marving', koji je ima u izlozima. Muzička radionica 'Gitarska klinika' koju je gitarista 'Deep Purple' Stiv Mors održao u prepunom SKC-u pokazala je sve moći ovog obrazovanog ali i gitariste izrazitih improvizatorskih sklonosti.
Mors je mađioničar gitare koji presipa iz ruke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u ruku džez, klasiku, pure rock, blue grass, celtic i mnoge druge stilske derivate. Veoma je popularan u celom svetu mada retko gostuje sa sopstvenim bendom van USA. Zen posvećenost gitari i predanost širenju gitarskog znanja pretpostavio je pukoj karijeri u svetskoj muzičkoj industriji.
'Kome je do para neka igra 'loto', a kome je do bogatstva i slave neka ide u Holivud. Mene interesuje kontakt sa ljudima - zbog vas sam ovde', rekao je tokom jednosatnog kursa električne gitare ogromnom skupu srpskih muzičara, mahom gitarista, Stev Mors. Prethodno, tokom konferencije za štampu, novinar 'Blica' je razgovarao sa njim. Kako su se menadžeri grupe 'Deep Purple' odlučili baš za vas kao Blejkmorovoj zameni, pre deset godina?
- Turneja 'Purpla' 1993. završena je sa Džoe Satrijanijem jer Riči je bio već otišao. Nakon turneje trebao im je 'fultajm' gitarista. Znali su za mene, Glover je čuo za muziku koju sam radio sa mojom instrumentalnom grupom. Mislim da su, zapravo, tražili nekog ko ima svoju ličnost, koji nije nalik Ričiju. Bilo bi mnogo lakše da su tražili nekog njemu sličnog jer je svojim načinom sviranja 'inficirao' mnoge.
Koja je bila vaša 'majka invencija' kad je reč o električnoj gitari?
- Sviram trideset osam godina i naravno, tokom tog perioda preživeo sam mnoga traganja kako bih svakodnevno našao motiv da uzmem gitaru u ruke. I uvek je to bilo zadovoljstvo da sviram ono što se meni dopada ali i da gitarom postignem ritam koji nailazi na dopadanje. Inspiraciju nalazim u svakodnevnom životu, a ne u ulozi rok zvezde. Inspiriše me to što je svaki dan različit od drugog. Kad sam na pozornici ja sam na poslu, moj zadatak je da ispričam priču o tome kako se osećam i da u muziku unesem elemente improvizacije. Tek nakon godina naučio sam da sve to upakujem da zvuči privlačno publici, da postignem dobar zvuk. Kako je došlo do stilske fuzije kojoj ste naklonjeni?
- To su umeli Čak Beri ili 'Bitlsi', imali su gitarski ritam koji te 'vozi'. Kada sam zatim čuo Mek Laflinai 'Mahavišnu orkestra' bio sam uveren da gitarista mora da traži inspiraciju u mnogim uticajima a ne samo u onima koji dolaze iz rokenrola. Kako sviraju majstori klasične gitare, razmišljao sam, moram to da studiram kako bih saznao i taj drugačiji način komunikacije. Ili kad je u pitanju kantri, pomislio sam - ovo je fenomenalno, pa sam i to uvežbavao. Možete li da objasnite arhitektoniku svog zvuka koju upoređujete sa 'električnim kamernim orkestrom'?
- Kad je reč o pojmu električna kamerna muzika, najbolje ću ga obasniti na primeru iz ranog perioda mog rada na pisanju muzike za grupu 'Drags' ili 'Dixie Drags'. Imali smo električnu violinu, gitaru, klavijature, bas i bubnjeve ali ideja je bila da imamo još jednu liniju klavijatura kao žičanih instrumenta na sintisajzerima, dok je pritom električna violina preuzimala mesto 'prvog violiniste' ili sekcije 'prvih violinista' u klasičnoj muzici. Gitara je bila zadužena za melodiju i preuzimala je ponekad bas liniju. Reč je o aranžmanu, dakle, da zvuči kao kamerna muzika. Milorad Pavlović
