Izvor: Politika, 10.Apr.2010, 00:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MIĆKO U SKUPŠTINI SRBIJE
Naše skupštinske rasprave dokazuju da je ovde sve izjednačeno, porez na kućne ljubimce i privatizacija „Telekoma“
Prvo sam pomislio da je u toku prenos skupštinske sednice o novom porezu na kućne ljubimce. Jer, u najlepšoj sali Skupštine Srbije pljuštale su psovke uz spominjanje bliže familije i - kućnih ljubimaca. Kako je vlast odlučila da vlasnike kućnih ljubimaca - a u tu kategoriju nisu uključene i ptice, što je začuđujuće - ubuduće oporezuje sa po 500 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara godišnje, pomislih da je to još jedan korak na putu ka Evropi. Nema majci šale, sve je u trendu.
Zapravo, i poslanici skupštine su naši ,,kućni ljubimci”, gledamo ih preko TV često na radnom mestu, kako krvavo zarađuju svoju platu. Verovatno mnogi od nas imaju i svoje omiljene likove u skupštinskim klupama nezavisno od političko-stranačkih simpatija i opredeljenja. Ti likovi doprinose našem ukupnom opuštanju pored TV ekrana, posebno kada nam predano najavljuju svetlu budućnost. U opštem nedostatku humora, to su za televiziju vrlo unosni prenosi, možemo da se smejemo, to su, zapravo, relaksirajući prizori iz najvišeg zvaničnog hrama srpske demokratije. Dobro, ne smejemo se samo mi pored TV ekrana, vidim iz TV prenosa da se smeju i naši ljubimci u skupštini. To je zdravo, jer su tri minuta smeha potpuna zamena za 30 minuta rekreativnog hoda. Što opet ne mora da znači ništa, jer naši ljubimci ne hodaju, oni se voze. Moj ljubimac, opet, ne hoda niti se vozi, on leti. Papagaj je i zove se Mićko. Kada počne prenos iz skupštine on se upilji u ekran. Verovatno je zadovoljan što ga moji skupštinski ljubimci nisu uvrstili u kategoriju priznatih kućnih ljubimaca. Ušteda od 500 dinara. A možda Mićko vidi, oseća nešto što ja ne vidim. Recimo, prevladavajući dinarski mentalni sklop diskutanata, aseptičnu salu sa tamnocrvenim tepisonom. Pa, onda gomila uvreda, bujica opštih stvari, tate, mame i rođaci... Istovar jedne i utovar druge grupe ljudi. Poligon za onaj tip sastanaka od kojih svako društvo može da dobije samo kilu. Patetične figure u cirkusu srpske politike, točkići stranačke mašinerije u opštem kotrljanju optužbi, od ratnih zločina do kriminalnih privatizacija i zloupotrebe državnih resursa. Trijada krivnje nove srpske predatorske kapitalističko-političke elite. Akcidentni protagonisti skupštinske farse koja najbolje funkcioniše onda kada nema kvoruma.
I sada još i alko-testovi u skupštini Srbije? Što da ne. Mogu onda i testovi inteligencije. Sve u skupštini, bez kućnih ljubimaca u vokabularu. No, testovi su u principu vrlo neobjektivno merilo, na njima najbolje prolaze beli muškarci iz viših društvenih slojeva.
Ne očekujte da ću posle svega uleteti u bergsonovsko nadahnuto meditiranje o smehu u našoj skupštini, tu stvar treba spustiti nisko, bez obzira koliko se visokim primerima služili. Barem kod nas. Kod drugih to ide elegantnije i sa više uljudnosti, iako uglađenost ne znači i odsustvo pravih udaraca.
Vinston Čerčil je kao britanski premijer bio pod stalnom vatrom u Parlamentu. Posebno ga je oštro napadao jedan poslanik čije prezime u prevodu znači bandera, ili stub. Nazivao je u parlamentu Čerčila starim psom, buldogom. Jednog dana ovome je to dozlogrdilo i pred punim donjim domom Parlamenta upitao je svog kritičara: „Gospodine bandera, da li znate šta uradi pas kada se nađe pored bandere?“
Naše skupštinske rasprave dokazuju da je ovde sve izjednačeno, porez na kućne ljubimce i privatizacija „Telekoma“. Skupštinske figure, koje kao da imaju staklo umesto silikona ubrizganog u facijalne mišiće, ako se jače nasmeju fizionomija se raspada. Šperploča od lica koja žvaću gumu u skupštinskoj svečanoj sali i rešavaju sve probleme srpstva. Ne poričem im izvesnu pronicljivost, ali nisam siguran u dobrotu i vitalnost. Blagi hedonizam koji zrači iz njihovih pogleda jedina nam je nada u ovom sumornom svetu. I dežurni avion koji će ih odvesti na proslavu Dana skupštine Gornje Volte ili Burundija. Neka cveta hiljadu budalaština.
Jer, u Srbiji postoje samo dve greške, greška u štampi i štamparska greška. Nego, jeste li gledali prizore iz skupštine Kirgizije. Kakvi vandali, sve su pokrali, sve odnesoše iz skupštine. Siromašan narod.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 10/04/2010]
