Izvor: Blic, 12.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovci u magli
Lovci u magli
Posle nekoliko londonskih godina svoju prvu, takozvanu povratničku ulogu na beogradskim scenama, Dragan Mićanović je odigrao krajem prošle sezone u predstavi 'Galeb' A.P. Čehova, u režiji Slobodana Unkovskog. Domaća pozorišna publika ga pamti po izuzetnim ulogama ostvarenim u predstavama kao što su 'Hamlet', 'Pozorišne iluzije', Mizantrop', 'Bure baruta'... Pored toga, Mićanović je svojevremeno u pozorištu 'Boško Buha', (režija Jagoš Marković) odigrao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulogu Romea na takav način da je bilo očigledno zašto je Jan Kot smatrao da je Šekspir savremenik svakog vremena. Pa i našeg. Ipak, pre nove uloge u predstavi 'Mletački trgovac', uloge koju upravo počinje da priprema u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Mićanović se uključio u sindikalnu glumačku aktivnost koja je u toku ovih dana.
O čemu svedoči vaše inostrano iskustvo kada je reč o sindikalnom organizovanju umetnika, glumaca?
- Mi ovde pokušavamo da se organizujemo u jednom vremenu u kome uopšte nije lako organizovati se, i pokušavamo da, kao i u celoj državi, izvršimo promene. I to na žalost mora da se desi u hodu. U toj magli koja trenutno vlada mnogi ljudi će se izgubiti. Na nama je da privučemo što više ljudi i da počnemo tu sindikalnu borbu koja je neminovna jer je ovo u osnovi borba za profesiju. Na šta mislite kada kažete magla?
- Na sastanku Singlusa, smo sat vremena pokušavali da utvrdimo šta su to pojedinačni kolektivini a šta kolektivni ugovori, samo to. Znači, mi plivamo u magli i čini mi se da niko od članstva uopšte ne zna šta to država nudi, šta predlaže i šta je to što bi eventualno trebalo da prihvatimo ili odbijemo. S druge strane, svi smo napeti jer se oseća da će se nešto desiti a niko ne zna šta. Već neko vreme ste u Beogradu, odigrali ste jednu ulogu, utisak je da bi publika volela da vas gleda više. Kada će to biti?
- Za nekoliko dana počinjemo sa probama predstave 'Mletački trgovac', Viljema Šekspira, koga će u JDP-u režirati Egon Savin. Premijera bi trebalo da bude početkom sledeće godine. Što se tiče prekida mog rada u Beogradu on nije bilo veliki, neke tri i po godine, međutim moj glumački rad je bio konstantan.
Koliko londonsko glumačko iskutvo utiče na vaš rad ovde?
- Toliko mnogo da ću teško objasniti. Sve što se ovde dešava, u zemlji pa i u pozorištu, ide jednim laganim korakom ka boljem. I to je definitvno i sigurno. S druge strane, ja sam tokom nekoliko godina života i rada Engleskoj video na koji način su oni ogranizovani. To je jedna do te mere organizovana zemlja da uopšte nema potrebe da se kreće, da ide u nekom pravcu i da nešto stalno menja. Moje iskustvo stoga liči na neku trku u kojoj sam ja već bio na cilju, video kako izgleda tamo gde mi pokušavamo da stignemo, a mi se trenutno nalazimo na prvih deset metara. Tako da, koliko god da mi pomaže taj osećaj da znam gde treba da stignemo, ili barem da mi se čini da znam, istovremeno mi je i teško, jer je trka prilično spora. Da li ste spremni da preuzmete tu vrstu odgovornosti na sebe i ponesete teret promena u pozorištu koje se kako kažete, osećaju?
- Voleo bih da među kolegama postoje ljudi koji su spremni da preuzmu na sebe odgovornost nošenja tog posla i koji mogu da izguraju tranziciju u pozorištu. Jedinu odgovornost koju ja mogu da preuzmem na sebe, jeste ona za uloge koje igram. Rado ću biti član sindikata glumaca, ali ne mogu biit nosilac jer nemam talenta, a ni volje za sednje po kancelarijama, za prepucavanje. Da ili tranzicija pozorišta podrazumeva promenu ogranizacije rada pozorišta ili promenu vrste predstava koje će biti rađene?
- Drugačija organizacija pozorišta će neminovno dovesti do drugačije vrste predstava, drugačijeg odnosa prema radu. Ne bih da zvučim suviše kritično prema stanju u kome se pozorište trenutno nalazi, ali je ono kritično. Više ima onoga što bih ja mogao da kritikujem, nego onoga što bih mogao da hvalim. Šta je po vašem mišljenju najveći problem?
- Najveći problem je Zakon o pozorištu, odnosno organizacija pozorišta. Problem je i odnos glumaca prema pozorištu. Čini mi se da mi ne shvatamo dovoljno da nam pozorište ne donosi samo zadovoljstvo igre, već i hleb kojim hranimo svoje porodice. Sistem pozorišta glasi - pozorište vama nudi, vi dajete pozorištu. A kakav je kvalitet predstava koje se igraju?
- Nisam ja taj koji treba da sudi o kvalitetu predstava. Željko Jovanović
