Izvor: Blic, 19.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lovac je ubio Snežanu
Lovac je ubio Snežanu
Tri komada Elfride Jelinek u ovoj predstavi objedinjuje tema smrti. Naime, 'Vilinska kraljica', zatim 'Devojka i smrt', kao i 'Putnik', nezavisne su priče koje svaka na svoj način govori o smrti. U prvoj je reč o smrti glumice, u drugoj o smrti Snežane iz bajke.
Elfrida Jelinek je, naime, napravila obrt po kome je lovac ubio Snežanu. Treća je priča o putniku, kojeg ja igram, i takođe se tiče smrti, tačnije smrtnog prokletstva potrage >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za sopstvenim mestom, kaže Nebojša Dugalić govoreći o svojoj ulozi u predstavi 'Mala trilogija smrti' nobelovke Elfride Jelinek, koja će premijerno biti izvedena 25. avgusta kao produkcijsko ostvarenja Belefa i Beogradskog dramskog pozorišta u režiji Nebojše Bradića. Biće to prvo pozorišno izvođenje jednog dela poslednje dobitnice Nobelove nagrade za književnost u našem pozorištu, čime se svrstavamo u red retkih sredina koja će se upoznati sa prilično neobičnim delom spisateljice nemačkog govornog područja za koju se kaže da je iznenađenje i za svoje. Ko je taj putnik u ovoj nimalo veseloj priči?
- Reč je o ludom putniku koji hoda i govori muku svoga putovanja, muku nenalaženja mesta. U toku njegovog hoda, smrt ga zavodi ostavljajući ga da živi. On se tada pita: 'Da li ja to ostajem nepozvan?' Na kraju, narod ga kruniše metalnom bunarskom kofom, diže ga uvis odvajajući ga od zemlje, od oslonca, od njegove osnove, od mogućnosti da hoda. Neobično štivo?
- Radi se o poigravanju filozofskim, književnim i istorijskim nasleđem, o jednom mozaičnom postupku u čijim kockicama susrećemo Hajdegera, Ničea, Hegela, Beketa, Džojsa i druge. Njeni komadi bi se mogli podvesti pod kritici omiljen pojam antidrame u kojoj odsustvuje konkretnost dramskog čina.
Utisak je da će biti prilično teško braniti tog i takvog junaka?
- Ovaj lik putnika počiva na prokletstvu potrage za sopstvenim mestom. Generalno, naš najveći problem tokom rada na ovoj predstavi bio je da se izborimo za tu osnovu na kojoj će priča počivati. Pismo ove spisateljice je u asocijacijama, poigravanjima opštim mestima, kulturnim nasleđem, dramskim motivima i zato se morao naći neki objedinjujući temelj na koji bi mogla da se osloni takva jedna namerna motivska rasutost, koju treba učiniti scenski prevodivom. Pre ove igrali ste ulogu jednog Džejmija, krajnje problematičnog junaka u komadu 'Dugo putovanje u noć' Judžina O’Nila, koji se izvodi u 'Ateljeu 212'?
- Najmanji je problem kada je tekst dobro napisan kao što je taj O’Nilov. Tada glumac samo prati tragove na osnovu kojih nalazi svoje korake. Pisac je u svakom trenutku dramskog sklopa, u svakom liku čuvao tu tragičnu nerazrešivost. Situaciju o kojoj je reč možda najbolje opisuje termin iz psihologije - sindrom upletenih rogova. Svaki lik tragično je određen svojim putem, svim onim što sobom nosi i svaki njihov odnos tragično je narazmrsiv do te mere da ih čini sopstvenim robovima. Da li vi teško birate uloge pa vas zbog toga nema mnogo na sceni?
- Svaki čovek, i sve ono što čovek sa sobom nosi, jeste jedan izbor. Kriterijum se stvara na osnovu onoga što čovek nosi u sebi. Kada pred sobom imam komad za koji mislim da zahvata u neki ozbiljan ljudski problem, smatram da ga treba raditi i da je vredan svakog truda. Pogotovu u situaciji kada je, kao danas, jako malo tekstova, filmova, literature koji mogu makar malo da priđu delima koja se uslovno nazivaju klasičnim. Kada čovek čita antičku tragediju, kad čita Šekspira, njemu se drugi problemi čine drugorazrednim. Posle njih teško da ti bilo šta drugo bude zasitno. Nemate neko naročito mišljenje o ovom vremenu?
- Moj je utisak da je u ovom vremenu jako malo pokušaja da se napoj zahvati sa raznih izvora, da se sa raznih izvora voda sabere na jedno mesto. Da se osluškuje govor savremenog filozofskog, teološkog, savremenog književnog i svakog drugog duhovnog nasleđa. Savremeni uvidi su, međutim, uglavnom kritizerski a ne kritički. Stane se na jedno mesto i onda se sa tog mesta vrednuje sve drugo, bilo da je sa tog mesta merljivo ili ne. Kako se u ovaj vaš prilično heterogen 'sistem' uklapa kabare koji takođe radite?
- Boris Pingović i ja smo napravili muzičko poetski kabare 'Da, to su bili dani' koji igramo u 'Modernoj garaži'. Reč je o našem izboru muzike i poezije zasnovanom na pokušaju da se u raznovrsnosti muzičkih i pesničkih glasova, na primer od flamenka, preko etna, do rokenrola i drugih vrsta muzike, čuje ono objedinjujuće, onaj iskonski razlog da se zapeva. I to u odnosu na nasleđeno i u pokušaju da tom nasledstvu raspevamo tok, a ne da poput Robinsona Krusoa koji na svom ostrvu misli da nijednog drugog sem njegovog glasa nema. Željko Jovanović
