Izvor: Politika, 28.Jun.2012, 23:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lokalne vlade prate centralu
Od šest predsednika opština (gradova) kojima smo postavili pitanje da li centralne vlasti favorizuju svoje lokalne koalicije, u odnosu na opozicione, čuli smo šest veoma različitih odgovora: za nekoga tog favorizovanja nema, za nekoga i te kako ima, neko kaže da sve zavisi od autoriteta lokalnih funkcionera… Međutim, nezavisno od ovih odgovora, poznato je da favorizovanje lokalnih uprava u zavisnosti od toga kojoj političkoj opciji pripadaju govori o karakteru političkog sistema. Ako takvog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << favorizovanja ima onda se suočavamo sa snažno izraženim sistemom centralizovane neformalne vlasti, skoncentrisane u vrhovima političkih stranaka koji ne samo da odlučuju o politici koja se vodi na nacionalnom nivou nego i u većini opština.
Ovaj uticaj stranačkih centrala na kadrovska i druga dešavanja na lokalu u drastičnoj formi je otkriven posle izbora 2008., kada je došlo do neočekivanog „kopernikanskog obrta” u formiranju republičke vlade, kada su socijalisti i DS i izašli pred javnost sa svojom „nemogućom koalicijom”. Tada su već formirane „normalne koalicije” na lokalu odjednom pukle i naprasno zamenjene novim savezom, po ugledu na republički.
Sad, posle izbora 2012., lokalne vlade se formiraju i pre nego što je ona centralna sastavljena, što je navodno dokaz da opštinske koalicije ne zavise od republičke. Lokalne koalicije počele su da se formiraju na osnovu prvih najava da će republičku vladu sastaviti stranke koje su je formirale i u prošlom mandatu (DS–SPS). Međutim, najava formiranja nove, drugačije, koalicije na republičkom nivou (SPS–SNS) najverovatnije će izazvati sličan „domino-efekat” kao i 2008. Jer, lokalne izborne koalicije u velikoj meri prate one već formirane na državnom nivou i to je pravilo koje ostaje neprikosnoveno.
Indikativan je u tom pogledu dijalog koji su (u onlajn komentarima) vodili naši čitaoci iz opštine Lazarevac. Predsednik ove opštine je, naime, u svom tekstu naveo da je prema statutu grada vlast u Beogradu centralizovana u gradskoj skupštini i vladi, a onda su čitaoci pitali predsednika zašto Lazarevac, grad od 40.000 duša, nema poštu, zašto je zgrada železničke stanice ruinirana i zašto do Beograda saobraćaju samo dva „beovoza” dnevno. Usledio je odgovor nekog očigledno bliskog vlastima u ovoj opštini: Zar mislite da GO Lazarevac ima veze sa izgradnjom pošte i železničke stanice u ovom gradu?
Sistem je, dakle, tako postavljen da su mnoge odluke koje se odnose na naše lokalne sredine u vlasništvu organa i institucija izvan i iznad – u gradu, pokrajini, republici, zbog čega same lokalne sredine nastoje da svoje stranačke koalicije upripodobe onim višim. Jer tako će, na osnovu političke bliskosti, imati adut više u svojim nastojanjima da odluke koje se odnose na njihovu sredinu, a donose se u višim centrima, budu u njihovu korist.
Uzmimo slučajeve pomenute pošte i železničke stanice u Lazarevcu. Da je na čelu stranačke koalicije u mandatu 2008–2012. u opštini bio neko iz partije koja drži ključne kadrovske pozicije u gradu, u javnim preduzećima zaduženim za pošte i železničke stanice verovatno bi bilo više razumevanja za rešavanje problema u vezi s ovim lokalnim investicijama.
Predsednik opštine Lazarevac kaže da u to ne veruje i da je u njihovom slučaju važniji teritorijalni raspored, to jest da li je neka opština u užem gradskom jezgru ili je „prigradska”.
Međutim, da li je zaista tako ili je reč o pogrešnom utisku predsednika jedne opštine lako je proveriti. Treba samo uzeti sve podatke o opštinskim investicijama u Srbiji finansiranim iz neke kase izvan naših lokalnih zajednica i dobijene brojke uporediti s koalicionim sastavom naših lokalnih samouprava u mandatu 2008–2012. (pa i u mandatu 2004–2008). Tako bismo relativno lako i pouzdano utvrdili da li i u kojoj meri kod nas važi pravilo da centralne vlasti favorizuju sebi bliske partije na lokalu.
Branislav Radivojša
objavljeno: 29.06.2012.
