Izvor: Politika, 18.Jun.2010, 00:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lojalni partiji ili građanima
Za transfere nižim nivoima vlasti (opštinama i gradovima) izdvaja se svega oko šest odsto budžeta
Uspešnost funkcionisanja lokalne samouprave najviše zavisi od dva faktora. Prvi je odgovarajuća organizacija decentralizovane države i kvalitetna uprava na svim nivoima, a drugi je kvalitetno vođstvo – lokalni lideri, odnosno kadrovi. Širok opseg nadležnosti opština i gradova neće po automatizmu proizvesti željene efekte ukoliko nedostaje kvalitetno rukovodstvo i zadovoljavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nivo obrazovanja, informisanosti i političke kulture.
Šta se dešava sa opštinom ili gradom u odsustvu jednog od ova dva faktora? Da li u situaciji slabo organizovane i centralizovane države kvalitetno vođstvo i agilnost lokalnih političara može da nadomesti ovaj problem i dovede do razvoja i napretka opštine?
Za uspešno funkcionisanje opštine najpre je neophodna dovoljna suma novca u lokalnom budžetu, i dovoljan deo onog dela budžeta kojim opština može slobodno da raspolaže. Ovaj neophodan (ali ne i dovoljan) uslov intenzivnijeg razvoja opštine u Srbiji je veoma ugrožen.
Budžet Srbije za 2009. godinu iznosio je 699 milijardi dinara. Od toga je za transfere nižim nivoima vlasti planirano 73,6 milijardi, a samo opštinama i gradovima (bez AP) 40,7 milijardi. Dakle, svega oko šest odsto budžeta. S druge strane, izvorni prihod opština je oko 23 odsto u odnosu na celokupni opštinski budžet. Uporedimo li ove brojeve se evropskim državama, gde je necentralni javni trošak u odnosu na ukupni često iznad 30 pa i 40 odsto, a izvorni prihodi opština preko 50 odsto ukupnog lokalnog budžeta (opštine skandinavskih zemalja čak 80 odsto izvornih prihoda) možemo zaključiti da su naše opštine i dalje u velikoj meri zavisne od centralne vlasti. Ipak, Srbija sa njenim niskim procentima kao zemlja nije izuzetak.
Postoji, međutim, jedna (nažalost) ovdašnja specifičnost, a to je Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije. Ovaj po Srbiju poguban zakon onemogućio je opštinama da slobodno upravljaju svojom imovinom, i time je opština ozbiljno ugrožena kao pravno i ekonomsko lice. Donet je, sada već davne, 1995. godine iz čisto političkih razloga, sa motivom da tadašnja centralna vlast onemogući efektivno delovanje lokalnih samouprava, prvenstveno onih opozicionih.
Po jednom istraživanju sprovedenom 2005, dakle na desetogodišnjicu primene ovog zakona, procenjeno je da su gubici za gradove i opštine tada iznosili 1,3 milijarde evra, i to ne računajući gubitke po osnovu nerealizovanih investicija i više hiljada radnih mesta. Tada je procenjeno da bi svaka naredna godina primene ovog zakona donela još najmanje 103 miliona evra gubitka (izvor: Rezime studije o ekonomskim posledicama podržavljenja imovine lokalne samouprave, u Nacrtu zakona o imovini lokalne samouprave, Stalna konferencija gradova i opština i PALGO centar, 2005). Do dana današnjeg ovo nije rešeno.
Još jedno problematično rešenje kada je u pitanju institucionalni okvir jeste aktuelni izborni sistem. Građani glasaju za stranke, a ne za kandidate i stranke su vlasnici mandata. A naše stranke su prilično autoritarne organizacije, zavisne od volje centrale i šefa. To je sistem u kome popularnost i uspeh poslanika – odbornika, odnosno lokalnog političara više zavisi od lojalnosti partiji ili njenom predsedniku nego od zastupanja javnog interesa građana. Ovo dovodi do politizacije u lokalnim poslovima i onda kada bi trebalo da dominiraju isključivo principi stručnosti i objektivnosti i do obesmišljavanja lokalne politike koja bi trebalo da se zasniva na takmičenju i što boljoj ponudi razvojnih programa.
Ovo su samo neki od primera koji ukazuju na nepovoljnu institucionalnu organizaciju i odnose sa aspekta lokalnih samouprava.
Magistar politikologije
Sutra:
Dometi lokalnog liderstva
Veran Stančetić
objavljeno: 18.06.2010.
