Izvor: Blic, 22.Mar.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi zaklonjeni u busije
Ljudi zaklonjeni u busije
Rođen:1934. u Samašu
Nagrade: 'Andrićeva nagrada', 'Jaša Ignjatović', NIN-ova nagrada za roman godine...
Zbirke priča: 'Banatski voz', 'Srednje zvono', 'Starci na selu'...
Romani: 'Isterivanje Boga', 'Smutnoe vreme', 'Pseće groblje'...
Stav: Priča o kvantitetu koji rađa kvalitet je marksistička zabluda
Za Banat se može reći da je Evropa u malom, jer na tom prostoru žive razni narodi i narodnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ako bi ga posmatrali kao poligon isprobavanja suživota moglo bi se zaključiti da funkcioniše dosta dobro - rekao je pisac Mladen Markov na početku razgovora za 'Blic' komentarišući rodni mu Banat kao svoju veliku inspiraciju. Reč je, prisetimo se, o ovogodišnjem dobitniku NIN-ove nagrade za roman 'Ukop oca' ('Narodna knjiga'), o spisatelju koji je dobijao i druga priznanja i kome je 'Prosveta' upravo objavila zbirku priča u svojoj poznatoj ediciji 'Naj' (izbor Vasa Pavković).
Govoreći dalje o tom tlu na kome je ponikao Markov je govorio o prirodi ljudskih sukoba, o postojanju etničkih kao i drugih ljudskih sukoba koji se javljaju svuda u svetu.
'Pokazalo se u poslednjih 10-15 godina, koliko je trajalo to čudo od rata ili ne-rata u kome su sahranjivani mrtvi a metaforično i živi, da je ustvari dominirao taj multietnički sukob. Možda je to čak bio građanski ili čak verski rat. Ranija dešavanja koja su bila na Balkanu ponovila su se u jednom drugom obliku. Pre neki dan sam putovao u Banjaluku i video ogroman broj srušenih kuća. Strašni prizori. Srbi su rušili Muslimanima, Muslimani Srbima, a sada mnogi ni od jednih ni od drugih nemaju gde da žive. U Vojvodini, na sreću, to nije bilo izraženo. A mene je interesovao taj život u Banatu i junaci mojih priča su raznih narodnosti. Uostalom, pisac sam i moje je da ispričam priču. Iz kog ugla ću je osvetliti drugo je pitanje.'
U romanu koji je dobio NIN-ovu nagradu, 'Ukop oca', vi zapravo osuđujete srpske intelektualce tokom poslednje decenije, decenije i po, na ovim prostorima?
- Osuda je, rekao bih, krupna i prejaka reč. Istina, konstatovao stanje stvari i stanje svesti naših intelektualaca. Ukazao sam na neangažman, odnosno konformizam najviših naučnih ustanova i njihovih članova koji su ustvari ćutali u vremenu kada su bili dužni da kažu pravu reč. Mislim da oni i dalje ćute zaklonjeni u svoje busije! Mnogi od njih, da ne pominjem imena, su se pakovali i išli u Hrvatsku kod Srba da ih, bože moj, podrže u onim Balvan i ostalim revolucijama. A kad se sve to završilo, odjednom 'opraše ruke' i nikom ništa, ni luk jeli ni luk mirisali...
Kakav je vaš odnos prema današnjem trenutku?
- U svakom slučaju treba (konačno) da izgradimo takvu državu u kojoj će postojati određeni zakoni po kojima takve stvari, kakvima smo svi svedoci poslednjih dana, više nikada neće moći da se dogode. Mislim, pre svega, na dominacija kriminala. Krupna je to tema. Meni je zbilja žao Đinđića, bili smo lični prijatelji, znamo se još od devedesete, nastupali smo zajedno na nekim manifestacijama, govorili i putovali... Kasnije se nismo viđali jer nije bilo potrebe. Sasvim sam se povukao iz politike u literaturu i to žaleći što sam se uopšte obreo u politici.
Zašto?
- Jer, mislim da pisci nisu za to da se bave politikom. Suviše naivno to shvataju. Romantičarski posmatraju stvari. Suviše rusoovski gledaju na svet i život.
Da li iz te romantičarske dimenzije proizilazi vaše uverenje da literatura, na neki način, ipak ima moć da menja stvari?
- Prejako je reći da ima moć da menja stvari. Literatura ima moć da malko oplemeni stvarnost. Vidite, po mom uverenju svaka umetnost je ustvari elitistička. Nemojmo se zavaravati da je umetnost demokratska stvar. Nikad nije bila niti će biti, ona je po svojoj prirodi elitistička. Može se govoriti o demokratskoj kulturi, pa da naučiš čoveka da se pere klozetska šolja ne bi li uvek bila čista, da ne baca papire po ulici, i druge osnovne stvari. Tako da umetnost ne može mnogo da izmeni svet, može da izmeni svest intelektualaca i onih koji čitaju, ali to jedan sasvim polagan i posredan način uticaja. Pri tom treba da bude klima u kojoj intelektualci imaju uticaja, ali ako imate situaciju u kojoj su oni ogrezli u komformizmu, o čemu smo pričali, onda je ta moć umetnosti gotovo poništena.
Pomenimo i NIN-ovu nagradu koliko je ona promenila vašu poziciju?
- To nije promenilo moju poziciju. Bio sam i ranije kandidat, ali eto ovog puta se dogodilo da me žiri podrži. Ništa nije izmenjeno sem što je bačena svetlost na knjigu, a i na druge moja dela. Danas se, znate, mnogo objavljuje. Svako ko ima 2 ili 3 hiljade maraka može da objavi knjigu. A ta priča o kvantitetu koji rađa kvalitet je marksistička zabluda.
