Izvor: Blic, 31.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi su pretvoreni u automate
Ljudi su pretvoreni u automate
Pisac može ponovo da stvara vreme, da ga čak poništi, da njime vlada rečima. Ima moć da ponovo stvori biće prema sopstvenom iskustvu. Pisac jedini može da preoblikuje stvarnost, to jest da je vidi onakvom kakva je pod slojem zlata, srebra ili bronze, koju stvarnost vam s jedne strane nudi televizija, a s druge, pisci intelektualci u službi politike, medija... Treba imati neviđenu veru u sebe, povući se u svoje ćoše - rekao je francuski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pisac ruskog porekla, Andrej Makin, u razgovoru za 'Blic'. Stvaralac koji od detinjstva u Sibiru nosi eho gulaga i rata, i koji se, odabravši potom da živi u Francuskoj, opredelio i za taj jezik.
Pojašnjavajući činjenicu da su mu dela uglavnom inspirisana Rusijom, kao i to da u 'Francuskom zaveštanju' govori o tzv. pravoj Rusiji. Upoređujući je sa onim što je danas u tim granicama, Makin navodi da se pre svega bavi istraživanjem...
- Ja govorim o potrazi za Rusijom, ali nisam siguran da to ima neko jasno značenje. Verujem da postoje intelektualne i kulturne konstante jednog naroda. Ono što se ne menja - to je u sferi duha.
A koje su to konstante ruskog duha?
- Konstante ruskog duha su sasvim poseban odnos prema Bogu, univerzumu i drugome čoveku. Čak i prema ruskoj prošlosti. Koliko se te kontante razlikuju od francuskih?’
- Šematski govoreći, može se zaključiti da francusku kulturnu konstantu čini prisustvo velike racionalnosti. Francuzima je važan intelektualni pristup, dok je za Rusa pre reč o senzitivnom pristupu koji se zasniva na intuiciji, obožavanju, imaginaciji više nego na intelektu. U svojim delima govorite o svetu kao 'geopolitici bez izlaza', o malim (lokalnim) ratovima koji, za razliku od velikih, nemaju kraj već su samo njihov produžetak u vreme mira. Mislite li da je sukob, odnosno rat prirodno stanje stvari? Kako gledate na ratove na Balkanu tokom poslednje decenije?
- Bilo bi veoma tužno misliti da su ratovi prirodno stanje stvari. Na žalost, moram da kontastujem da je trenutno baš tako. Okruženi smo ratovima. Afrika je rasporena ratovima, ali ko o tome govori. Govori se o tome samo ako je reč o medijskom prenosu rata. A šta to znači? Pa, znači da se mediji zanimaju samo za ratove, revolucije, to jest samo za ono što može biti medijski proizvod. Ali ko ide u Afriku? Ona je daleko i nije rentabilno ići tamo u rat. Ratovi, istorija i društva - istorijski život je postao proizvod za konzumiranje. Ako nešto može da prođe na televiziji, ako je spektakularno, snimi se reportaža. U protivnom, ko će tamo ići. Tako je i u revolucijama koje se dešavaju samo u jednom gradu. Na primer, dođe se u Beograd, vidi protest, filmuje i eto reportaže. Napravljen je događaj. Ali, ići u srpsko selo, razgovarati s meštanima, to je teško, nema se vremena, a mi živimo u medijima, što znači mora se odmah i sada nešto zabeležiti. 'Rekvijem za istok' je knjiga u kojoj govorite o tome da će jednog dana biti potrebno moći kazati istinu. Da li ju je Rusija rekla? I, ako jeste, šta je dobila a šta izgubila sa tim?
- Rusija je živela u mesijanskom snu tokom celog veka, maštajući o novom društvu, bez klasa, bez kasti, bez razlike u rasama. Taj ideal nije bio sasvim sulud, jer nam je potrebno izmisliti nešto novo. Čovek je celina na zemlji. A on je skoro mrtav. Previše je katastrofa, ekoloških, ekonomskih, ratnih; znači, treba izmisliti novi model civilizacije. Amerika ne nudi model u tom smislu. Ona ga nameće samo svojom ekonomskom i ratnom moći. Jer, ljudi su u Americi pretvoreni u automate. Moj izdavač, u toj zemlji, jedna mlada žena koja je iz Engleske tamo otišla da radi, kaže mi često da četiri godine nema vremena da vidi Ameriku jer ima samo deset dana odmora godišnje. Radi od jutra do mraka. Tako je i u Japanu i na Tajvanu. Upravo dolazim sa Tajvana. I moj tamošnji izdavač opet kaže da ima sedam dana odmora. I tako čitav život. Nije to nikakav život! A reč je o izdavačima koji dobro prolaze, bogati su. A kako gledate na odnos moći novca i moći istine?
- Da bi se upravljalo novcem potrebna je množina, to jest struktura, pune fabrike... Tako se postaje moćan. Da bi se došlo do istine dovoljno je biti sam, izaći na Crveni trg i vikati ono što misliš. Vi mi sad možete reći - ali neko vas može upucati. To je tačno, ali je činjenica da se istina može reći. Pogled na život vašeg junaka u 'Francuskom zaveštanju' promenile su žene, odnosno ljubav. U romanu 'Muzika jednog života' oslikavate ljubavnu priču. Kakav je, po vašem uverenju, odnos snaga između ljubavi i politike? Da li težina političkog pritiska 'jede' ljubav ?
- Moj poznanik, govoreći o jednom mladom i lepom ruskom glumcu koji živi na Zapadu i ženi se sa starijom bogatom damom, reče mi lepo da se ljubav ne vodi s novčanikom. To je tužno. Balzak je još bolje to rekao: 'Može se kupiti ljubavnica, ali ne i ljubav'. Zaista ljubav se ne može kupiti. Zato ljubav uvek pobeđuje. Kruži priča da ste vi dete iz jedne ljubavne aristokratske priče?
- Iz ljubavne jesam, a što se tiče aristokratije, kako bih ja to mogao znati, kad su se u Rusiji takve stvari krile. Nije se smelo ni spomenuti. Ipak, da li znate vaše korene? - A da li to menja nešto? Znate, nije to važno. Ja se osećam kao čovek iz naroda. Ali u mom ruskom narodu, i to ne treba zaboraviti, postoji plemenitost koja je naše obeležje. Da li i kako odolevate snobizmu koji sobom uglavnom nose prestižna književna priznanja? - Nisam primetio kod sebe nikakvu tendenciju ka snobizmu. Živim veoma mirno i tiho. Živite li isključivo od pera?
- Da, isključivo. Ni od čega drugog. Da li ste vi izabrali da živite u Francuskoj ili je Francuska izabrala vas, budući da vam je baka Francuskinja?
- Obe stvari su bitne. Reč je o ljubavnoj priči između mene i jedne zemlje, ili bolje reći - jedne kulture. Nasledio sam tu emociju od bake, ali kod nas u Rusiji, moram da istaknem, ljubav prema Francuskoj je tradicija. Vidi se to u Tolstojevom romanu kad opisuje susret ruskih i francuskih vojnika koji, zamislite, razgovaraju. I to na francuskom. Pri tome, Rusi govore književnim francuskim jezikom, a francuski vojnici, dijalektom... Hoćete li nam ipak otkriti ko je bila vaša baka?
- Pročitaćete u mom novom romanu 'Muzika jednog života'. Tatjana Njezić Milena Marjanović
