Izvor: Blic, 26.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi slabo uključuju svoj mozak
Ljudi slabo uključuju svoj mozak
Ljubljana - Koncertom na Ljubljanskom letnjem festivalu, Uroš Lajovic se oprostio od Beogradske filharmonije u kojoj je punih pet godina bio umetnički direktor i šef dirigent. Sa beogradskim ansamblom počeo je da radi kada je trebalo sa obnovljenom energijom obogatiti repertoar i krenuti u osvajanje publike. BF je stari znanac ljubljanske publike koju je osvojila na prošlogodišnjem fesivalu. Ove godine BF je imala čast da nastupa mesec >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dana posle Njujorške filharmonije, sa solistkinjom Sabinom Cvilak (mecosopranom Mariborske opere), što je za naše mahom mlađe muzičare do sada najveći uspeh.
Sa maestrom Lajovicem razgovarali smo o rezultatima koje je postigao sa BF, a samim tim i o tome šta ostavlja dirigentu koji će ga naslediti na čelu BF, Dorijanu Vilsonu koji nam u septembru stiže iz Beča. Je li koncert na Ljubljanskom letnjem fstivalu vaš oproštajni koncert od BF?
- Sa ovim koncertom završavam svoje šefovske obaveze, što ne znači da se više u Beogradu nećemo viđati. Prelazite li na drugo šefovsko mesto?
- Vodiću Radijski orkstar Ljubljane.
Još jedan mladi orkestar kojeg treba obučiti?
- A ne, reč je o već dovoljno verziranom i rutiniranom ansamblu. Šta ste za pet godina rada sa BF uspeli da ostvarite?
- Uspeli smo da naučimo da sviramo kompletan klasičan repertoar i to na sasvim solidnom nivou. Poznajete li dirigenta koji će vas naslediti?
- Sretali smo se, ali nikad nismo sarađivali. Šta vam se posebno dopalo u Beogradskoj filharmoniji?
- Mladi ljudi koji se silno trude da napreduju. Izjavili ste nedavno da su u BF mladi muzičari velikog potenciala i talenta, ali da im nedostaju instrumenti da pokažu sve što mogu. Je li to dovoljno za njihovo dalje napredovanje?
- Manje više. BF nedostaju još gudački solidni instrumenti. Na koncertu u Ljubljani BF je gostovala u punom sastavu, što se ne dešava često. Jel` to zbog oproštaja?
- Ne, organizator je zahtevao baš program u kome su sledeće kompozicije: Simfonijske metamorfoze, Paula Hindemita, Pesma sa lautom iz opere 'Mrtvi grad', Eriha Volfganga Korngolda, Arija i ples iz Bahianas brazileiros br. 5, Heitora Vilalobosa i 'Tako je govorio Zaratustra', Riharda Štrausa. Koncert je takav da zahteva učešće celog ansambla. Znači li to da je ljubljanska publika probirljiva i da joj nije potrebna popularizacija klasične muzike?
- Vrlo jednostavno: na klasiku se čovek navikava još u osnovnoj školi. A kad se, recimo, to preskoči u osnovnoj školi.
- Ostaje nenadoknadiva rupa.. Od malena se uči kultivisan odnos prema svemu, pa i prema muzici. Da se ne bi ostalo na nivou turbo folka. Mnogi to kažu, ali zašto retko ko odustaje od turbo folka?
- Zato što ljudi masovno odbijaju da uključuje svoj mozak. Smatrate li da slušanje klasične muzike traži intelektualni napor?
- Ma ne, ona traži koncentraciju. Turbo folk se može uključiti i isključiti kad vam padne na pamet. On je samo bučan - ama baš ništa ne saopštava. Zato su pevaljke upadljivo obučene i bučne - da bar nečim privuku pažnju! Kako objašnjavate to što se ozbijni muzičari sve češće udružuju sa popularnim?
- To su iznimke. Klasična muzika s tom nema šta da traži. Jeste li pristalica masovnih koncerata na otvorenom?
- Kako da ne. Samo je pitanje da li na njih dolaze oni koji samo žele da budu viđeni, ili oni koji imaju potrebe za duhovnošću. Dajete li prednost malobrojnoj, ali upućenoj publici?
- Volim kad je publika probrana i u što većem broju. Veoma ambiciozno s vaše strane?
- Uvek sam bio i ostaću ambiciozan. Pored profesure u Beču, uspevate da održite 25 koncerata godišnje. Neki muzičari ih prirede stotinu. Može li se na sto koncerata sačuvati isti kvalitet izvođenja?
- Može, ali razlika između mene i njih je što oni ponavljaju repertoar, a ja uvek radim nešto novo.
Milena Marjanović
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
