Izvor: Politika, 24.Sep.2012, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubljanski festival održan šezdeseti put
Na završenom jubilarnom Festivalu 88 događaja, a jedan je bilo gostovanje našeg Ateljea 212
Specijalno za Politiku
Ljubljana – Darko Brlek, direktor Ljubljanskog festivala, već 17 godina spiritus agens ove vrhunske kulturne manifestacije u „deželi”, uspeo je da sa samo 2,2 miliona evra realizuje ovogodišnji jubilarni program. Ako, upravo završeni, 60. festival predstavimo u brojevima, to su: 88 događaja, 3.300 umetnika iz 50 zemalja i 50.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posetilaca.
Iz bogate ponude ovogodišnjeg festivala pre svega valja istaći nastupe dva orkestra u velikoj dvorani Cankarovog doma: Bečke filharmonije, pod dirigentskim vođstvom ingenioznog ser Sajmona Retla, na svečanom otvaranju, i kasnije Orkestra Marijinskog teatra, sa dirigentom Valerijem Gergijevim, čestim gostom Ljubljanskog festivala.
Gosti iz Sankt Peterburga predstavili su se ruskim repertoarom, u čemu je Gergijev gotovo nenadmašan, a sa njima je nastupila i izvanredna korejska pijanistkinja Jeol Eum Son. Od brojnih kamernih sastava izdvajamo Kvartet Badke i Vijena koncert orkestra, sa kojim je nastupila Lana Trotovšek, danas jedna od vodećih slovenačkih violinistkinja mlade generacije, koju je zapazio i sam Gergijev i omogućio joj nastup sa Orkestrom Marijinskog u Holandiji.
Među eminentnim gostima Ljubljanskog festivala bili su i violinista Vadim Rjepin, pijanista Majkl Najman, kanandsko-slovenački sopran Tereza Plut, te italijanski bariton Leo Nuči.
Mjuzikl „Isus Hrist superstar”, londonske produkcije, pet večeri punio je Križanke, a u sećanju će ostati i Roby Lakatoš sa svojom večeri romske muzike. I na festivalu je izvedena domaća opera „Crne maske”, Marija Kogoja, koja je prošle sezone imala premijeru, pod upravom dirigenta Uroša Lajovica. Za ljubitelje dramske umetnosti izvanredan događaj bio je novi susret sa beogradskim Ateljeom 212, koje je igralo Krležinu „Gospodu Glembajeve”.
U gostima je ponovo bio i Bežar balet iz Lozane, a ljubitelji umetnosti igre, još uvek fascinirani imenom legendarnog koreografa, ponovo su pohrlili u Križanke. Za one malobrojne koji su pratili stvaralaštvo Morisa Bežara okrutna je i žalosna spoznaja: Bežar balet nije više ono što je nikad bio – za života ovog slavnog umetnika.
Kraj festivala bio je u znaku Euripidove „Medeje”, u režiji Tomaža Pandura, koji takođe fascinira širu publiku. Uprkos velikoj hladnoći za ovo doba godine, tri večeri publika je napunila Križanke do poslednjeg mesta, a zatvaranje festivala počastio je svojim prisustvom i predsednik Slovenije Danilo Tirk.
Breda Pretnar
objavljeno: 24.09.2012.
