Izvor: Politika, 27.Sep.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubimce sahranjuju u dvorištu, šumi, parku, na njivi..
Ideja da ljubitelji životinja u Beogradu dobiju mesto gde bi dostojno mogli da sahrane svog kućnog ljubimca i posle dvadeset godina još nije realizovana
Prvi projekat za izgradnju groblja za kućne ljubimce urađen je 1996. godine i njime je bilo predviđeno da bude smešteno u Bloku 51.
Od Bloka 51 se, kažu gradske vlasti, nije odustalo. Predviđeno je da to bude deo kraj Surčinskog puta na Bežanijskoj kosi.
Izgradnja groblja za kućne ljubimce poverena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda i u toku je izrada novog projekta. Kada će početi izgradnja, nije precizirano.
Dok čeka da se to ostvari, većina vlasnika svoje ljubimce, kada uginu, sahranjuje gde stigne – u sopstvenom dvorištu, obližnjoj šumi, parku, na njivi, kraj puta.... ponekad se desi da u nedostatku mesta, a i ljubavi, mrtvu životinju vlasnik baci i u kontejner.
Najgore je, kako kažu veterinari, što mnogi sugrađani izbegavaju da pozovu „Veterinu Beograd”, čiji stručnjaci odvoze uginule životinje, nego ih sahranjuju gde stignu, ne brinući da li to može da dovede do eventualne zaraze.
– Ne paze ni na kojoj dubini sahranjuju leš, da li je blizu mesta gde se igraju deca ili vodoizvorišta – kažu veterinari.
Prema Zakonu o veterinarstvu i Zakonu o dobrobiti životinja predviđeno je da u Beogradu uginule životinje može da uklanja jedino „Veterina Beograd”.
– U slučaju kada ugine životinja, vlasnik može sam da je donese u veterinarsku stanicu u Malom Mokrom Lugu ili karantin u Ovči, ili kod svog veterinara, koji obaveštava nas. Kada vlasnik mrtvu životinju donese u Mali Mokri Lug, to košta 3.100 dinara. Ako vlasnik mrtvog ljubimca donese u Ovču, onda plaća 2.100 dinara. Ove cene su predviđene za pse i mačke. Cene za druge vrste ljubimaca, kao što su morski prasići, papagaji, kanarinci, niže su. U Malom Mokrom Lugu, ona je 1.200 dinara, a u Ovči 700 dinara. Ako ekipa „Veterine” dolaze na adresu vlasnika kome je uginuo ljubimac, onda to košta 4.000 dinara – objašnjava Budimir Grubić, direktor „Veterine Beograd”.
Posle donošenja mrtvog ljubimca, radnici „Veterine” životinju odvoze u spalionicu u Somboru.
Zbog činjenice da se uginuli ljubimac, kog većina vlasnika smatra punopravnim članom porodice, ne sahranjuje na dostojan način, već odvozi u spalionicu, vlasnici ne žele da pozovu „Veterinu” ili da mrtvog ljubimca odveze na lokacije predviđene za to.
– Moj pas Arči je sa nama 15 godina. Volim ga kao svoju decu, doslovno ga ne razdvajam od njih. Otkako su deca otišla na svoju stranu, a suprug umro, Arči je ceo moj svet. Osećam, nažalost, da se i on „sprema na put”, ali kada se to dogodi, hoću da mi njegov grob bude blizu. Da mogu da odem, obiđem ga. Zato sam se već dogovorila s decom da ga sahranim ispod tuje u dvorištu, njegovog omiljenog mesta. Zgrožavam se samo pri pomisli da ga spale u spalionici – priča Dana Bogosavljević iz Sremčice. B. Vasiljević
-----------------------------------------------------------------------
Oproštaj bez „parade”
Omiljene kuce, mace, hrčak ili kornjače, umesto u kartonskoj kutiji u dvorištu uz tiho oplakivanje, sve se više glamurozno sahranjuju. Organizacija obreda za preminule životinje postala je unosan biznis.
U današnje vreme, broj ljubitelja životinja koji troše basnoslovne sume novca na sahrane svojih ljubimaca sve je veći. Pojedini su čak zainteresovani i za kremiranje zlatnih ribica! Zdravorazumski svet sumnja da bi to moglo da ublaži bol zbog gubitka voljenog psa, mačke ili papagaja. Istraživanje koje je sprovela marketinška agencija „Mintel” pokazalo je da je četvrtina vlasnika organizovala sahranu za kućnog ljubimca ili je, pak, razmatrala to da uradi. Više od 50 krematorijuma i grobalja u Velikoj Britaniji nudi sahrane kućnih ljubimaca, zajedno s nadgrobnim spomenicima, specijalno pravljenim kovčezima i opelima. Nema sumnje da se svi vezujemo za svoje kućne ljubimce, pa čak i zlatne ribice i kornjače, kao i da njihova smrt može da nam slomi srce. Ne iznenađuje činjenica da ovaj trend potiče iz Amerike, gde je prosto procvetao posao organizacije sahrana za ljubimce. Prema novinskim izveštajima, oko 500.000 ljubimaca u Americi imalo je organizovanu sahranu 2013. godine. Složićete se, odlična ideja za pravljenje novca na račun ljubavi vlasnika prema životinji.
Jednom Britancu, pre nekoliko godina, preminula je voljena mačka Siril. Nakon hiljada potrošenih funti na njeno lečenje (a sve je bilo uzalud), odbio je da dodatno plati kremiranje ljubimice kod veterinara. Predali su mu Sirila u kesi za smeće i on je ljubimca sahranio u dvorištu, uz suze. Da li bi mu detaljno razrađena sahrana olakšala bol? Verovatno ne.
Iako su ljubimci ponekad kao članovi porodice, sahrane poput onih koje priređujemo ljudima, za životinju nisu baš prikladne. Postoji nebrojeno mnogo dogodovština sa preminulim ljubimcima. Na primer, jedan čovek iz Pariza smatrao je da je sasvim u redu da izađe na kraj sa tragedijom preminule mačke tako što će je jednostavno ubaciti u kanalizaciju. Telo nesrećne mačke se zaglavilo. Šta se dalje zbivalo, možete samo da zamislite. B. Jakšić
.jpg)
