Izvor: Blic, 07.Avg.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubavni trougao u lavirintu trilera
Ljubavni trougao u lavirintu trilera
Krajem meseca u Beogradu bi, ispod Kalemegdana, trebalo da počne snimanje filma 'Lavirint” scenariste i reditelja Miroslava Lekića sa Draganom Nikolićem u glavnoj ulozi. U podeli su i ministar kulture Branislav Lečić, Maja Sabljić i debitantkinja Katarina Radivojević. Skript filma Lekić je napisao još 1992, a glavnu ulogu trebalo je tada da igra Žarko Laušević, koji sticajem nesrećnih okolnosti dospeva u zatvor. Kombinacija sa >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Žan-Mark Barom takode otpada, da bi sankcije medunarodne zajednice zapečatile sudbinu filma.
Za potrebe snimanja 'Lavirinta” podno Kalemegdana gradiće se poseban poligon, objekat sa strukturom lavirinta, zahtevno scenografsko rešenje Veljka Despotovića.
Moglo bi se reći da je i život Miroslava Lekića poput lavirinta posebno ako uzmemo u obzir sve malere koji su mu se tokom profesionalnog bavljenja filmom dešavali. Film 'Bolje od bekstva” bio je 'zarobljen” 1990. u labaratorijama 'Jadran filma”, odmah zatim propao je prvi pokušaj snimanja 'Lavirinta” sa Lauševićem u glavnoj ulozi, a 1999. film 'Nož” povučen je iz bioskopskih sala, četiri dana po premijeri, jer je počelo bombardovanje. Da li sam sve nabrojao?
- Da, da, manje više. Dakle kad je raden film 'Bolje od bekstva”, na zahtev direktora fotografije, film je odnet na tonsku obradu u labaratorije 'Jadran filma”. U međuvremenu počeo je rat na prostoru bivše Jugoslavije i ceo materijal ostao je 'zarobljen. Uspeli smo da zbog prekinutog platnog prometa 1993. platimo zaostali račun i film je iz Zagreba transportovan u Ljubljanu, a zatim preko Beča, kamionom za Sofiju. U to vreme napisao sam i scenario za 'Lavirint”, ali Laušević, za koga je uloga bila pisana, i Žan-Mark Bar, kao zamena, a zatim i problemi tehničke prirode, odlažu snimanje, kao i mnogi moji drugi poslovi u međuvremenu. Počinjem rad na filmu 'Povratak lopova”, neke serije…i, 1999. 'Nož”. 'Lavirint” je stalno bio na 'čekanju”. Prva četiri dana film 'Nož” pogledalo je preko osamdeset hiljada ljudi, bio je to apsolutni rekord u zemlji. Prikazivanje je zatim prekinuto, a nastavilo se neposredno po završetku bombardovanja, mada je senka rata još lebdela, a ljudi još uvek bili pod stresom, usred leta. Desilo se čudo i imao je preko petsto pedeset hiljada gledalaca. Tako je došao red na 'Lavirint”…
Oni koji su pročitali scenario tvrde da 'Lavirint” u svom tragalačkom načinu dolaženja do nekih istina liči na Ekovu knjigu 'Ime ruže”. Da se prepliću sadašnjost i prošlost, razne sudbine i da je u osnovi svega ljubavna priča. Šta biste dodali?
- Jako je teško prepričati film jer je i scenario vrsta malog lavirinta. Ima mozaičku strukturu koja sklapa mnoge slike_arhiva i tek u završnici filma dobije se kompletna struktura. Ima puno lažnih tragova, mnogih prepreka…Kad govorimo o sličnostima s 'Imenom ruže”, one su uslovne. To jeste film koji podseća na tu knjigu i istoimeni film. 'Ruža” je religiozni triler, a i moj film bi trebalo to da bude. I u onom, kao i u mom filmu, postoji lavirint. Tamo je to pristup biblioteci. Žanrovski 'Lavirint” bi trebalo da bude klasičan triler u kome postoji jedan ljubavni trougao unutar koga se stvari kompikuju i pojednostavljuju, mešaju se prošlost i sadašnjost posredstvom sekte Arijanaca. Ona je, u okviru prostora unutar kojeg se cela priča dešava, samo dekor. Postoje podaci do kojih sam došao i koje koristim, istorijski relevantni. Rani hrišćanski period kad hrišćanstvo nije konstituisano kakvim ga danas znamo. Arijanci su značajni jer je ta 'jeres” dovela do Prvog nikejskog sabora i doprinela konstituisanju i učvršćenju hrišćanske dogmatike koja se od tog sabora kanonizuje. Kakve veze sa sadašnjošću bi trebalo da izvedemo gledajući 'Lavirint”, na šta da obratimo pažnju?
- Film se bavi sadašnjošću baveći se korenima koji se vuku iz daleke prošlosti. Ali je to usmereno ne na nacionalni ili državni, već na individualni plan. Naš junak se nalazi na životnoj raskrsnici kad je otprilike isto života i ispred i iza njega, pred zidom, u mentalnom i psihološkom smislu, i ne zna gde je. Načinom života doveo je sebe u nedefinisani zatvoreni prostor. Putevi kojima bi mogao dalje za njega su misterija i želeći da tu situaciju sa samim sobom razreši, vraća se nazad u Beograd. Radnja filma na početku odvija se u inostranstvu… Nezavisno od njegove volje počinje raščišćavanje sa prošlošću i preispitivanje sopstvenog psihološkog habitusa. Da li postoje 'dnevnopolitičke” reference, ko zaista vuče 'istorijske konce”?
- Zato ovaj film može i da bude već devet godina aktuelan…zato što je u tom 'dnevnopolitičkom” smislu izvan svega što nam se dešavalo i onoga što nam se dešava. Film nema koncept 'planetarnih” zavera i planetarnih 'misterija”, bavi se pojedincem i njegovim sopstvenim preispitivanjem, traženjem i pronalaženjem izlaza iz lavirinta. Razjašnjenje na individualnom planu dovodi i do društvene katarze?
- To je 'poruka” filma, mada Ford kaže da se poruke šalju poštom. Znači, odgovor na ono šta smo i gde smo danas nije više pitanje nacionalnih habitusa, pitanje velikih društvenih promena, zavera…već je odgovor u pojedincu, u samom sebi. Ali u osnovi je ljubavna priča. Milorad Pavlović
