Izvor: Blic, 05.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav plus navika jednako je panika
Ljubav plus navika jednako je panika
Junaci komedije 'Ljubav, navika, panika' simpatični su upravo zato što su puni mana - rekao je u razgovoru za 'Blic' Slobodan Šuljagić, reditelj pomenute serije, umetnički direktor i urednik Domaćeg igranog programa Televizije 'Pink'.
Govoreći dalje o seriji 'Ljubav, navika, panika' i najavljujući nove epizode, Šuljagić kaže da je to žanr takozvane otkačene komedije koji ovde nije bio naročito uspešan jer se, uglavnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << neutemeljeno, definisao kao pretenciozan.
- Komedija, naravno kao i drugi žanrovi ili bar većina njih, ima ono što se grubo naziva društvenom porukom. Serija 'Ljubav, navika, panika', scenariste Nebojše Romčevića, imala je do sada 18 epizoda, a sada ulazimo u novu sezonu gde je ta poruka za nijansu pomerenija. Naime, reč je o poigravanju sa stereotipima koji važe za odnose u porodici. Priča se duhovito i sa znatnom dozom demistifikacije vrti oko porodice koja ne živi u preteranoj ljubavi, gde svako ima svoj interes koji neretko pokušava beskrupulozno da ostvari. Uostalom, svi su i van serije ovako ili onako motivisani interesima. Samo treba naći način da se to pristojno uobliči. 'Ljubav, navika, panika' je do sada, na moju radost, imala podršku i publike i kritike. Smatrate li da su takvi porodični sukobi realnost ili...?
- U seriji, dakle, stvari nisu idealizovane, ali nisu ni u životu. Kad realno pogledate, ljubav i plus i minus navika uvek jeste panika. Jednostavno, sukobi su deo svakodnevice i nije na odmet pogledati ih iz grotesknog ili smešnog ugla. I sam život često liči na grotesku. Naravno, u većini porodica ti sukobi suštinski su benigni, ali čini se da je mit o romantičnoj porodičnoj sreći doveden u pitanje. Svi likovi u seriji su u zbiru svojih osobina zapravo modeli. Posebnu boju svakako daju vrsni glumci - Nikola Simić, Seka Sablić, Zijah Sokolovoć i drugi.
Mislite li da se to što su likovi slatki jer su puni mana može proširiti, recimo, na ovaj narod?
- Mislim da mi nismo naročito specifični, isti smo kao i drugi ljudi na ovom svetu i svaki utisak o nekoj našoj posebnosti se tragično završava. Deo smo sveta i sa svojim manama i sa svojim vrlinama. Sigurno nismo lošiji od ostalih. Okolnosti u kojima živimo su posebne. Sigurno nas one ne čine boljima; te tegobe nas opterećuju, podstiču nam loše osobine. Mislim da upravo polje kulture, zabave, umetnosti omogućava brojnim ljudima da te svoje frustracije i rane zaleče i da se okrenu onome što zovemo normalan život, a što nužno traži odnosno podrazumeva i lepotu. Narod smo koji ima veliku šansu da neke svoje istorijske hendikepe u narednom periodu nadoknadi. Ovde su, čini mi se, zemljotresi, iako tlo još podrhtava, uglavnom prošli, i to je naša šansa. Uveren sam da ćemo je iskoristiti jer sve ostalo bi bilo maloumno. A što se simpatičnosti mana tiče tu oprez nije na odmet. Odijum dela javnosti prema fenomenu kulture nije bio vezan za 'Pink' ili 'Pink' nije bio vezan za njega. Kako gledate na to kao art direktor te kuće i čovek koji je svojevremeno 17 godina radio u Umetničkom programu RTS-a?
- Jesam čovek tih afiniteta. No, kada kažemo kultura, ona u užem smislu potpada pod ingerencije Ministarstva. U širem kontekstu ona je i jedan kvalitet društvenih odnosa. Ovo je samofinansirajuća medijska kuća, a to podrazumeva određena pravila igre. No, svi projekti u ovoj sezoni na TV 'Pink' formirani su kao značajan pomak u tom širem smislu shvatanja kulture. Vidite, Željko Mitrović ovu kuću vodi na jedan vrlo dinamičan način, ima redak refleks da usmerava i sredstva i energiju u pravcu razvoja vrlo hrabro, takođe i da ljude pomaže i inicira u njihovim delovanjima. A to evidentno daje rezultate. Konkretno?
- Konkretno, igrani program jeste vrh svake televizije, za njega treba najviše znanja i inspiracije i sredstava. Na ovoj televiziji postoje dve serije 'M(j)ešoviti brak' i 'Ljubav, navika, panika', a uskoro krećemo i u treću. Reč je produkciji serije od 250 epizoda, 'Idealna veza', italijanski sitkom, koji je otkupljen i, kako se to kaže, posrbljen, i u kome igra izuzetna glumačka ekipa. Imamo i kenematografsku strategiju; nakon filma 'Mi nismo anđeli 2' koproducenti smo 'Ivkove slave', rađene po delu srpskog klasika Stevana Sremca, a u režiji Zdravka Šotre. Evidentne su inovacije i u drugim programima; na primer u informativnom i sportskom. U razgovorima smo i oko pozorišnih produkcija, ali o tome, kao i o još nekim projektima, kad za to dođe vreme. Tatjana Nježić
