Izvor: Blic, 27.Sep.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubav kao opšta pojava ne postoji
Ljubav kao opšta pojava ne postoji
Rat, nasilje, klanje, silovanje, kopanje očiju i jebanje tuđe majke u guzicu; to je normalno ljudsko ponašanje. Brisanje nosa u papirnu maramicu, nepušenje u autobusu, nepljuvanje na pod, neuvaljivanje noža susjedu u vrat je prisila. Diktat. Čiji? Njihov. Ko su oni? Oni su naši gospodari. Oni su ti koji nam govore 'Kolji' ili 'Briši nos' - napisala je Vedrana Rudan (1949), spisateljica iz Rijeke u duhovito sročenom romanu 'Uho, grlo, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nož' koji se, između ostalog, bavi temom poslednjeg rata između Srba i Hrvata, a koji je u Beogradu objavila Izdavačka kuća 'Rende'. Knjiga je napisana u ispovednom tonu junakinje koja je sticajem okolnosti Srpkinja u Hrvatskoj (jer joj je oficir Udbe 'povalio staru'). Reč je o štivu koje ne štedi čitaoca, obiluje psovkama na pravom mestu u pravom trenutku i koje je odjeknulo u Hrvatskoj i podelilo tamošnju javnost.
Šta zapravo znače te brojne psovke?
- Nisu to psovke radi psovki. To je krik žrtve sa velikim Ž, protiv moći sa velikim M. Dakle ta žena, jer to je priča o životu a ne samo o Hrvatskoj, jeste nemoćna. Ona ne vlada ni sobom ni svojim životom, kao ni drugi ljudi. Gospodar je netko drugi. Tako da je psovka jedini mogući način izražavanja. Koliko ima autobiografskog u knjizi?
- Sad ću lagati kao i svi pisci i kazati: ni reči. Napisali ste da biti Srbin nije stanje duha nego biologija i da niko nije izdavao Srbina kao što je to radio Srbin...
- Parafrazirala bih vašu dramsku spisateljicu Biljanu Srbljanović koja je, kada su je pitali šta to znači biti Srbin, odgovorila 'pitajte Srbe'. Ja bih mogla kazati pitajte Srbe u Hrvatskoj kad bi ih bilo. Međutim, sada ih više nema, pa ćete morati da ih potražite tu negde. Ima jedna rečenica u knjizi, nastala naravno na osnovu iskustva, da nema Hrvata do Srbina. I u Srbiji nema Srbina do Hrvata. Ne znam da li je trač ili istina, ali jedan od vaših predsedničkih kandidata je veliki Srbin i Hrvat. To je Šešelj. Svi veliki Srbi čuvaju kod sebe u ormaru hrvatski kostur i obrnuto. I to je ono što ih ždere.
Otkud, po vašem uverenju, ta mržnja?
- Nijedna ljudska mržnja nije besmislena, to je normalno ljudsko stanje. Ljubavi gotovo da i nema. To što razne crkve propovedaju i zagovaraju ljubav je prodavanje magle i dranje leđa, jer sve su one zapravo multinacionalne kompanije. Ljubav među ljudima kao opšta pojava ne postoji; to je manipulacija. Dakle, moja knjiga nije o Srbima i Hrvatima i o njihovoj mržnji, nego o mržnji kao o prirodnom stanju stvari. Mir je 'tajmaut' i priprema za novi rat. Zanimljivo pišete i o tome ko su i šta su Balkanci?
- Teza je vrlo jasna; Balkanci ne postoje. Ti tzv. Balkanci, ti divljaci, te životinje koje jedna drugu kolju, žderu i ubijaju je, opet, čista manipulacija. Jer, isti su Balkanci i Njemci koji su klali Židove, isti Balkanci su Irci koji se međusobno kolju, Židovi koji kolju što im dođe pod nos, Kinezi kolju svoje jer ih ima dovoljno, a najveći Balkanci su Amerikanci koji kolju sve jer su najjači. Dakle, ne postoje Balkanci, a ako postoje, onda su svi ljudi na svetu Balkanci. Pišući o raznim postratnim traumama kažete da je u miru mnogo teže?
- Ako mi dozvolite jedan pretenciozan ton, kazaću vam da ćete vi Srbi tek osetiti užas ovog mira. Mi smo ga već osetili. Kompletna Hrvatska je prodata. Mi građani Republike Hrvatske smo talijanske, njemačke, američke sluge bez ikakvih ljudskih i radničkih prava. Ne postoje ni hrvatske firme, ni banke. Dok smo mi u Hrvatskoj imali Srbe, sa velikim S, imali smo i građane drugog reda. I kažem, vrlo cinično, da smo sad sretni što najzad imamo državu u kojoj smo mi Hrvati sa malim 'h' i građani drugog reda. Mislim da to i vas očekuje. Ako se usudim da napravim neko uslovno poređenje, ono što su Srbi Hrvatima to su Albanci Srbima. Tako ćete vi, u svom miru, kad se rešite Albanaca, postati Srbi sa malim 's' i građani drugog reda. A na vama je da li ćete ovo objaviti. Hoćemo. Ali, da ostavimo politiku malo po strani jer u knjizi postoji čitav niz vrlo intrigantnih teza na temu muško-ženskih odnosa, kao na primer ona u kojoj postavljate pitanje ko je to muškarce slagao da treba dugo da vode ljubav?
- Ova moja knjiga je i knjiga o predrasudama. Postoji predrasuda o tome da muškarci moraju satima tucati. A oni su nam nametnuli da mi od njih očekujemo dugo tucanje. Normalna sam žena, kao i moje brojne prijateljice, i ni jednoj od nas ne odgovara tucanje dulje od 15 minuta. O nekakvih sat, pet ili sedam, pa još nekakvi kineski preparati da to bude tri dana, pa to nema nikakvog smisla i to im treba kazat. Međutim, većina muškaraca nas tuca zbog toga da bi bili veći u sopstvenim očima. Na kraju se nameće pitanje kako se osećate u Beogradu i kako vam izgleda ovdašnja predizborna atmosfera i trka?
- Osjećam se sjajno. Što se kampanje tiče; svi vaši predsednički kandidati imaju u svom sloganu imaju 'znate me', 'znamo se', 'znamo'... a kako je u Hrvatskoj slogan HDZ-a 'zna se', ja imam dojam u Beogradu da su svi vaši predsednički kandidati članovi HDZ-a.Madlen Olbrajt Iznosite intrigantnu tezu da su Amerikanci sami režirali čuveni 11. septembar?
- Naravno. Vaša omiljena junakinja Medlin Olbrajt je prilikom boravka u Srbiji, kada je Milošević nešto muljao i lagao, rekla: 'Zapamtite, gospodine, da sve što ste ikada u životu napravili, svaki uzdah, sve smo snimili.' Ako su mogli snimiti svaki njegov uzdah, onda su snimili uzdah svakog mudžahedina na kugli zemaljskoj. Njima taj napad najviše odgovara da bismo se digli na zadnje noge i mogli klat, žarit i palit po svijetu. Nema uopšte upitnika. Tatjana Njezić
