Izvor: Politika, 27.Jul.2013, 11:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liste za plaćanje
Predstavka koju je Agenciji za borbu protiv korupcije podnela doktorka Bokorov odnosi se i na nezakonito obavljanje dopunskog rada
Koncept dopunskog rada zdravstvenih radnika, koji je dozvoljen izmenama Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 2010, uzrokuje niz potencijalnih (i u praksi ostvarenih) koruptivnih posledica i problema. Ovaj koncept podrazumeva da zaposleni u zdravstvenim ustanovama mogu pod određenim uslovima i okolnostima da pružaju zdravstvene usluge koje nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, odnosno da zdravstvene usluge mogu da pružaju licima koja nemaju status osiguranika Republike Srbije. Koncept znači i to da medicinsko osoblje s kojim se sklopi ugovor o dopunskom radu taj rad može da obavlja u svojoj ili drugoj ustanovi, najviše do trećine radnog vremena, to jest van svog redovnog radnog vremena. Prema pravilniku koji reguliše dopunski rad, dozvolu za njegovo vršenje u zdravstvenim ustanovama daje Ministarstvo zdravlja, i to kada proceni da dopunski rad zdravstvenog radnika ne ugrožava rad ustanove u kojoj radi, to jest ne ugrožava pružanje standardnih usluga pacijentima u redovnom radu.
Već iz kratkog opisa ovog koncepta naziru se njegovi nedostaci, a neki, u javnosti dobro poznati, slučajevi to i potvrđuju. Najpre, dopunski rad se u nekim ustanovama obavlja i bez obaveznog odobrenja Ministarstva zdravlja, koje u tim slučajevima nema nikakvu kontrolu nad ovim aktivnostima. Dalje, u cenovnicima koje objavljuju zdravstvene ustanove, može se videti da se i neke standardne usluge, koje su već obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, pacijentima koji „imaju overenu zdravstvenu knjižicu” naplaćuju u dopunskom radu. To se obično radi na zahtev pacijenata koji žele da izbegnu duge liste čekanja, zakazivanja i komplikovane procedure u „redovnom radu”. Takvi pacijenti, dakle, dva puta plaćaju zdravstvenu uslugu, i to jednom kroz obavezno zdravstveno osiguranje, a drugi put konkretnoj ustanovi koja im je pružila uslugu u dopunskom radu.
U ovom slučaju se može otkriti i jedan od uzroka za manipulisanje sada već čuvenim listama čekanja u zdravstvenim ustanovama. Jedan od motiva za njihovo (često) netransparentno i nejasno sačinjavanje jeste i to da se pacijenti koji već imaju pravo na neku zdravstvenu uslugu „nateraju” da je plate još jednom u dopunskom radu (u toj ili nekoj drugoj, javnoj ili privatnoj ustanovi), kao i da se na listama čekanja oslobode mesta za lica koja nemaju osiguranje i koja moraju da plate neku uslugu (strani državljani), od čega zdravstvene ustanove i osoblje u njima dodatno (a često ničim nekontrolisano) zarađuju.
Predstavka koju je Agenciji za borbu protiv korupcije podnela doktorka Bojana Bokorov odnosi se, između ostalog, i na nezakonito obavljanje dopunskog rada u Institutu za onkologiju Vojvodine. U tom slučaju su opisane gotovo sve od navedenih manjkavosti koncepta dopunskog rada. U prvostepenom postupku je utvrđeno, naime, da je dopunski rad vršen bez odobrenja Ministarstva zdravlja; obavljali su ga lekari koji su zbog štetnog dejstva uslova rada na zdravlje i zdravstvenih problema već radili skraćeno radno vreme; za uslugu radiološke terapije su postojale liste čekanja pacijenata koji imaju obavezno zdravstveno osiguranje i njima su pružane ove usluge u okviru dopunskog rada, iako se takvim pacijentima usluge mogu pružati samo u okviru redovnog radnog vremena i bez dodatnog plaćanja. Nešto kasnije, agencija je utvrdila još jednu nepravilnost u radu ove ustanove, koja je uzrokovana lošom regulacijom dopunskog rada, koja je rezultirala izricanjem „preporuke za razrešenje” direktoru te ustanove. Reč je o stavljanju na liste čekanja preko reda, uz dodatno plaćanje, što je omogućilo „opravdano” organizovanje dopunskog rada (usled iskazanog „velikog interesovanja” za lečenje baš u toj ustanovi), a na štetu domaćih osiguranika i zaposlenih koji su mimo pravila struke prekomerno izlagani štetnom dejstvu rada aparata za zračenje.
U javnosti već izvesno vreme traje diskusija o tome kakva treba da bude sudbina dopunskog rada, to jest da li taj koncept treba da opstane u našem zdravstvenom sistemu ili ga treba ukinuti. Kakva god da bude njegova sudbina, sa stanovišta borbe protiv korupcije veoma je važno propisati jasne uslove i efikasnu kontrolu kako bi se dopunski rad odvijao bez opasnosti od korupcije i drugih zloupotreba koje taj koncept uzrokuje.
Konsultant Agencije za borbu protiv korupcije
Miloš Mojsilović
objavljeno: 27.07.2013.
