Izvor: Politika, 08.Jul.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letnje šeme
Stavljajući na program film „Kiborg 2” umesto „Utiska nedelje”, B 92 nam je ukinuo mogućnost da konačno vidimo i čujemo ministra I. Tasovca
Davnih osamdesetih Zana Nimani maznim glasom pevala je pesmu „Leto”: ,,Po gradu šetaju mladići, nema sumnje neki će mi prići, a ja dobra devojka, ne razumem letnje šeme, ništa ne shvatam, ooooo...”
Televizija sa nacionalnom frekvencijom,B 92,odlučila je da zbog uvođenja letnje programske šeme 6. jula ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << emituje „Utisak nedelje”u kojoj je gost Olje Bećković trebalo da bude Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja. Emisiju u kojoj je gostovao Vladimir Beba Popović, autorka „Utiska nedelje” završila je najavom budućeg ekskluzivnog gosta.
Mi gledaoci, javnost, možemo da biramo hoćemo li, poput dobre devojke iz pesme, reći da ne razumemo letnje šeme, poverovati da O. Bećković ne zna do kog datuma u julu joj se emisija emituje, da ne zna šta joj u ugovoru sa B 92 piše, ili ćemo u gestu menadžmenta B 92 prepoznati letnju šemu sa znakom cenzure, u refrenu.
U zemlji u kojoj nema cenzure,već postoje samo njeni sinonimi, letnja šema se kandiduje za najnoviji.
Stavljajući na program film „Kiborg 2” umesto „Utiska nedelje”, B 92 nam je ukinuo mogućnost da konačno vidimo i čujemo ministra I. Tasovca. Ministra koji kao nevidljiva sila dejstvuje po republičkim institucijama kulture, ali javnosti ne objašnjava svoje postupke. Možda je B 92 odlučio da se ponaša kao „bensedin”, pa želi da nas smiri, preventivno sanira stres koji neminovno sobom nosi gledanje emisije u kojoj bi se, pretpostavljam, postavila pitanja u vezi s funkcionisanjem institucija kulture, njihovih direktora, vršilaca dužnosti, propalih i kompromitovanih konkursa, festivala, pitanja u vezi sa medijima, njihovom slobodom i budućim zakonom o informisanju.
Tu iznenadnu letnju šemu možemo da tumačimo i kao trostruko bacanje rukavica u lice. Jedne rukavice – autorki, kao znak nepoštovanja ili možda upozorenja da je vreme da „skrati jezik”, s obzirom na to da je emisija u kojoj je gost bio Vladimir Popović, na svetlost iznela neverovatnu količinu patologije iz našeg političkog života, i podzemnog i nadzemnog. Druge rukavice – ministru, kojem se produžava apstinencija od javnosti i ne uvažava ekskluzivitet premijernog nastupa. Treće – nama, gledaocima, kojima se postavlja test pitanje nad pitanjima: da li je letnja šema novi sinonim za cenzuru?
Film „Kiborg 2” već je bio na programu B 92 u jesenjoj šemi, 2. novembra 2013. U njemu glumi Andželina Džoli. Možda su u menadžmentu koristili vagu za merenje gledanosti programa i pre njegovog emitovanja, pa je pretegnuo tas s repriznom Andželinom,a ne tas sa premijernim Tasovcem?
Šta god da je inspirisalo menadžment na otkazivanje najavljene emisije, taj gest ga je predstavio kao nekoga ko ne poštuje ni novinarku, ni najavljenog gosta ni gledaoce kojima su teme iz kulture ili medijske sfere bitne.
A koga poštuje? Nekog oglašivača, nekoga ko je možda povređen i iznerviran nastupom poslednjeg gosta Olje Bećković, nekog kome je Olja postala žuta minuta ili crvena toreadorska marama zbog pitanja koja postavlja?
Argument protiv stava da je reč o cenzuri može se formulisati i kao pitanje: zašto bi B 92 cenzurisala emisiju sa ministrom kulture i informisanja, gde je tu logika?
Ne znam. Ali znam da gest B 92 daje doprinos zahuktaloj perverznoj mašineriji našeg javnog života koja je u znaku skandala, zavera, afera i trača.Trača kao olajavanja, klevetanja, brbljanja, „pakovanja”, „tovarenja”, spinovanja, „konstruisanja”, „mašćenja” o nekom čoveku, pojavi, situaciji,događaju. Ko je kome šta rekao?Ko je kome i kakvu igru namestio?Ko za koga spinuje?Ko koga i zašto zabranjuje?Za koga ko rimuje?Ko koga politički savetuje?Ko s kim trguje?Ko je kriminalac,a ko pošteni policajac?Ko je čija politička marioneta?Ko je čiji politički naslednik?Zbog čega je neko smenjen sa neke funkcije?Ko se kome nasmejao ikakvo je značenje tog osmeha?Šta će u kom zakonu da piše i ko te zakone i u čijem interesu zapravo smišlja i formuliše? Sva ova pitanja vrtoglavom brzinom se stvaraju, obrađuju, smenjuju u mašini poluinformacija, dezinformacija, retko sa tri strane proverenih informacija. Ko može tu količinu „svega” što nam se dnevno servira da „sažvaće”, „svari”, mentalno obradi?
Smisao tog svekolikog zasipanja tračevima, zaverama i skandalima, prepoznajem kao nameru da ljudi iole zainteresovani za društvena događanja postanu kao meso u flajš mašini: samleveni, razdrobljeni, unezvereni, nesigurni. Nemoćni da odvoje bitno od nebitnog, istinito od lažnog, da dignu ruke od pokušaja razumevanja šta se stvarno u zemlji dešava, da postanu potpuno politički ravnodušni.
Herman Broh je pisao da je: „Politička ravnodušnost sasvim srodna etičkoj ravnodušnosti, a time u krajnjem vidu i etičkoj perverziji. Ukratko politički nevini ljudi nalaze se najčešće već prilično duboko u domenu etičke krivice.”
„Utisak nedelje” godinama je dragocen prostor kritičkog mišljenja i traženja odgovora na pitanje šta je istina,a šta obmana kad je reč o temama od javnog interesa. Ali da bismo bili letnje raspoloženi za novi zakon o radu, za sve što se dešava u kulturi, za sve u nekulturi, očigledno je potrebno smanjiti subverzivni prostor istine i proširiti zonu „političke nevinosti”.
U letnjoj šemi nema ni brilijantno duhovitog i satiričnog Zorana Kesića. I njegova emisija je u paket-aranžmanu otišla na letovanje zajedno sa „Utiskom nedelje”. Koliko će se te dve emisije zadržati na odmoru, hoće li se pojaviti u jesenjoj programskoj šemi videćemo. S obzirom na „klimatske” promene, leto može da potraje.
Tatjana Mandić Rigonat
objavljeno: 08.07.2014.
