Izvor: Vostok.rs, 14.Feb.2013, 13:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
”Leteća klupa” postaće univerzalna
14.02.2013. -
Korporacija Irkut radi na povećanju bojevih mogućnosti školsko-borbenog aviona Jak-130. U perspektivi usavršena letelica može da poveća kvalitet obuke i da proširi mogućnosti ratnog vazduhoplovstva mnogih zemalja, pre svega Rusije.
Komplikovana sudbina poslednjeg Jaka
Jak-30, napravljen u najtežem trenutku ruske avionske industrije, krajem 90-ih, početkom 2000-ih, postao je prvi kruposerijski vojni avion postsovjetske razrade. I očigledno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << poslednji avion koji je pušten u proizvodnju pod indeksom Jak. Danas, postavši deo inženjerskog centra Irkut, Inženjerski biro Jakovljeva faktički je prestao da postoji kao samostalni projektant.
Za Jak-130 prelazak na krilo Irkuta bio je blago. Osvajanje proizvodnje ovog aviona u Irkutskoj fabrici aviona omogućilo je da se uveća tempo proizvodnje — 2012. godine ratno vazduhoplovstvo Rusije dobilo je 25 letelica tog tipa.
Uporedo sa tim bilo je vreme kada je dalja sudbina Jak-130 bila pod znakom pitanja. Kako zbog MIG-AT koji je bio konkurencija, tako i zbog stanja avionske industrije. Različite ocene dobija i saradnja sa italijanskom kompanijom Aermacchi koja je kao partner projekta dobila pristup tehničkim informacijama, a zatim su se putevi projektanata razišli. Pri tome danas italijanska kompanija pokušava da plasira na tržištu avion M-346 koji liči na Jak-130 kao brat blizanac i poseduje bliske letačko-tehničke karakteristike.
Ipak italijanski novac pomogao je inžinjerskom birou da preživi i da završi projektovanje aviona u teško vreme odustva državnog finansiranja. Jak-130 je prošao u serijsku proizvodnju pre svog italijanskog brata i ima sve šanse da sakupi veći paket narudžbina zahvaljujući stalnom porastu njegovih mogućnosti, na kojima sada radi korporacija Irkut.
Školski, borbeni, univerzalni...
Prednost Jak-130 je mogućnost imitiranja letačko-tehničkih karakteristika različitih borbenih letelica, u zavisnosti od regulisanja sistema upravljanja. To omogućava da se uštede sredstva za korišćenje borbenih aviona za školske zadatke, gde sat leta košta mnogo skuplje. Ipak potencijalne mogućnosti aviona su mnogo šire. Prema postojećim informacijama, radovi koji se vode na Irkutu omogućavaju da se značajno proširi sfera primene Jak-130. Uvećanje borbenih mogućnosti letelice će se sprovoditi u dve faze. Prvo će biti napravljen Jak-130 sa uvećanim mogućnostima radijske opreme i novim nišanskim sistemom. U drugoj fazi avion je dobiti radiolokacionu stanicu. Za sada se bira način kako da se ona ugradi, bilo da je to montaža neposredno u prednjem delu aviona ili stanica koja će u vidu kontejnera biti obešena ispod trupa.
Nova oprema će omogućiti Jaku da primenjuje prilično široku nomenklaturu naoružanja, sve do nekih modifikacija raketa vazduh-površina H-31 i H-38, čije ugrađivanje je tehnički moguće. To će pružiti mogućnost da se Jak-130 koristi kao udarna letelica. Takođe slične mogućnosti otvaraju put ka pojeftinjenju školskog procesa, posebno za zemlje sa ne baš velikim ratnim vazduhoplovstvom. Danas za pripremu borbene primene sličnog naoružanja moraju da se koriste pravi borbeni avioni. To zahteva troškove za postavljanje infrastrukture servisiranja borbenih letelica u školskim centrima i smanjuje njihov broj. Cena sata leta borbenih aviona mnogo je veća nego kod školskih. I posedovanje Jak-130 u sastavu ratnog vazduhoplovstva, od kojeg će bar deo biti opremljen odgovarajućom opremom, omogućiće naručiocu da uči pilote primeni visokopreciznog oružja, ne trošeći resurs borbenih aviona. Slična univerzalizacija čini rusku letelicu jednom od najprivlačnijih ponuda na tržištu školsko-borbenih aviona.
Ovakav usavršeni udžbenik može da zainteresuje i ratno vazduhoplovstvo Rusije. Takvom avionu pravo je mesto u Lipeckom centru bojeve primene i preobuke letačkog sastava. Na današnji dan Ministarstvo odbrane planira da kupi 65 Jak-130. I po svemu sudeći, dodatne narudžbine neće se dugo čekati – ukupne potrebe ratnog vazduhoplovstva za ovom letelicom se procenjuju na preko 200 primeraka.
Ilija Kramnik,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
