Izvor: Blic, 09.Dec.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota će pobediti zlo
Lepota će pobediti zlo
Na slikama Mikana Aničića ambijent ide od smetlišta do pastorale, krst je operacioni sto, Juda, naravno, bankar, Hrista seciraju kardiolozi, dok njegovo srce negde lebdi, grešnica se odmara na livadi, trubač sedi u renesansnom pejzažu... Tu su i znaci vrhunske nauke: globus, uglomer, peščani sat, svitak... Sve je perfektno naslikano, baš kao u starih majstora.
Mikan Aničić (1950) živi u Parizu, a trenutno, posle skoro dve decenije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izlaže u dvema galerijama u Beogradu, 'Progresu' i Galeriji umetničkih dela (Dositejeva br. 1). Jedan je od retkih naših umetnika koji je uspeo je da se ustoliči na pariskoj sceni, a da pri tom živi u duhovnom miru, siguran u sebe, mada zapitan nad sudbinom čovečanstva. Da li je vaš intimni izbor ili zahtev tržišta da slikate poput starih majstora?
- Bavim se slikarstvom kao istraživanjem puta ka Rajskom vrtu, a ne ka pustinji duše. Ovo prepuštam 'modernim' umetnicima. Stari majstori na koje se pozivam moji su učitelji i pokazatelji pravih vrednosti. Verujem da se jedino klasičnim jezikom može pojasniti drama našeg vremena. Radim isto što i Markes koji piše šekspirovskim jezikom da bi bio jasan i ubedljiv. 'Lepota će pobediti zlo' naziv je jedne vaše slike_arhiva. U čemu vidite naznake lepote koja će spasti svet, kao što kaže Dostojevski?
- Preživljavamo pošast razgradnje ljudske svesti i morala. To je najdublja drama koja potresa čovečanstvo. Savremeni čovek je u haosu nerazumevanja društva. Verujem da umetnost može da bude začetak novog uspostavljanja vrednosti, a najviše mogućnosti da to učini ima upravo povratkom na klasične tekovine. Umrevši mlad, Rafaelo je ostavio more neispunjenih narudžbina. Ne vidim zašto današnji umetnik ne bi nastavio njegovim putem, tragom njegovih ideja. Ideje ne pripadaju jednoj eposi, već svima.
Pred kraj života Leonid Šejka je napisao da bi, kad bi ponovo vratio snagu, slikao kao stari majstori po cenu da ne bude originalan. I poručio mladima da je slikanje molitva. Šta je za vas slikanje?
- Šejka je shvatio da je svaki umetnik kaluđer, kao posvećenik svome radu. Kroz proces krajnje analitičnog i promišljenog slikanja pokušavam da izgradim i oplemenim sebe da ne bih ostao na nivou prepoznatljive površnosti gde sve što radimo činimo ad hoc, improvizujući. Podignemo soliter - divnu zgradu - a infrastrukturu dokrajčimo ofrlje. Nema trotoara, parka, klupa, kanti za smeće.. Sve započnemo, ništa ne dovršimo. Ne težimo da budemo savršeni. Je li to razlog što na nekim slikama okruženje čini smetlište?
- U većini zemalja voda iz česme nije za piće, od Sunca se moramo sklanjati... Suočavamo se s kontaminacijom. Namerno na slikama zaoštravam globalnu situaciju da bi se gledalac zapitao u kakvom svetu živi. Da li ironija koja provejava na primer na slici 'Raspeća' - na kojoj Hrist prima infuziju - krije urušavanje hrišćanstva?
- Svi smo kao Hrist razapeti na svom krstu - to bi bilo religiozno tumačenje. Sociološko je pak moralno rasulo. Hrist, simbol sveopšte ljubavi, postao je objekt ljudske destrukcije božanske ljubavi. Uništavamo je svakodnevnim sukobima i mržnjom, među pojedincima, nacijama, državama, kontinentima. Gde je hrišćanska ljubav u koju se zaklinjemo? Služim se ironijom i cinizmom da bih to pojasnio. Gde nalazite duhovni mir?
- U svom duhovnom zamku. To je moj vrt, a u njemu moj atelje, zbog čega sebe smatram povlašćenim među pariskim slikarima. Milena Marjanović
