Izvor: Blic, 13.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepo mi je u ovoj koži
Lepo mi je u ovoj koži
Tijana Milošević, jedna od naših najuspešnijih mladih violinistkinja, koncertmajstor Beogradske filharmonije, pamtiće ovu godinu ponajpre po koncertu Hozea Karerasa u prestonici, koji joj je, što je i prirodno u takvim prilikama, poljubio ruku nakon nastupa, ne krijući blagonaklonost prema njenoj svirci. Ovoj temperamentnoj devojci, odrasloj u muzičkoj porodici u Beogradu kao jedno od četvoro dece, one mračne ‘99. godine stigao je poziv za Gala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << milenijum koncert u njujorškom 'Ever Fišer Holu', održan pod pokroviteljstvom belgijske kraljice, na kojem je učestvovala u društvu 70 koncertmajstora iz celog sveta, doprinevši svojim umećem nezaboravno izvođenje Betovenove Devete simfonije. Tada sklopljeno poznanstvo sa vrsnim pedagogom gospođom Doroti Dilejn, koja je podučavala i čuvene violiniste, Isaka Perlmana, Stefana Milenkovića i Najdžela Kenedija, dovelo je do besplatnog tromesečnog boravka Tijane Milošević na 'Aston mjuzik festivalu' u državi Kolorado i naredne godine nastupa u 'Linkoln centru' i učešća na Simpozijumu violinista kod Isaka Perlmana na čuvenom njujorškom konzervatorijumu 'Džulijardu', gde je i specijalizirala u klasi profesora Luisa Kaplana. Mentor ju je angažovao za svog asistenta na Festivalu u Bronsviku u državi Mejn, u prisustvu vrsnih imena iz sveta muzike.
Međutim, Miloševićeva je postala koncertmajstor Beogradske filharmonije još 1998. godine, pre diplomiranja na FMU u Beogradu, i od tada, kako za 'Blic' kaže, od nje očekuju da u svakom trenutku bude zrela glava.
Prepoznajete li kod sebe liderske sposobnosti?
- Autoritativnost svakako da, ali ne spadam u totalne autokrate, već sam uvek za razgovor, diplomatiju i demokratsko rešavanje problema.
Šta smatrate svojim najvećim uspehom?
- Valjda to tek treba da nastupi, a do sada, uspeh vidim u tome što sam, i pored velike odgovornosti koja me je snašla još u ranim dvadesetim godinama života, ostala normalna. Danas je teško biti normalan...
Sad zaista zvučite preozbiljno...
- Verovatno je to posledica i druženja sa ljudima godišta moga tate, i oduvek je to bilo tako, što možda nije dobro. Sigurno nije najzdravije, iako je pozitivno kada ste u prilici da čujete poneku priču koja će se trajno useliti u vašu podsvest. Kasnije će vam možda upravo ona pomoći da se lakše odredite u nekoj situaciji.
Nameravate li da razvijate i solističku karijeru?
- Sviram i dalje samostalno, ali u životu svakog od nas dođu faze kada zauzmemo drugačiji kurs. Naime, nisam od onih koji mogu da budu jedan dan u Parizu, sledeći u Londonu i da tako žive trideset godina. Nije to 'my cup of tea', moja vizija života, mada volim solističku svirku i jesam izraziti individualac. Radila sam to do sada žestoko, a sada me privlači kamerna muzika koju sam slabo istražila. Pravila sam izlete i u džez, etno, ambijentale...
Vratili ste se iz Amerike i pored uslova da tamo ostanete...
- Sve što započnem ja moram da završim u roku. Specijalizaciju sam mogla da odužim na dve godine, mnogi kažu da sam luda što sam se vratila, ali ja mislim da nisam, i tako sam odlučila shodno mnogim stvarima u životu. Život u Njujorku podrazumeva mnogo stresa, dok ovde imam svoj posao, prijatelje, ne moram da brinem ni o čemu, radim ono što volim i zaista lepo se osećam u svojoj koži.
Da li se i zabavljate sa muzičarem?
- Srećom, ne. Moj dečko je arhitekta i to mi jako prija, pogotovo što i on ceni muziku. Inače, u ljubavi volim da pripadam, ali isto tako i da imam vreme za sebe, da mogu slobodno da dišem.
Beogradska filharmonija imala je uspeha u protekloj sezoni o čemu govore i pohvale mnogih gostiju iz sveta...
- Zadovoljna sam time kako trenutno funkcioniše BF. Našem renomeu, umetničkom kvalitetu, celokupnom tretmanu i novoj zgradi doprineli su direktor Ivan Tasovac i šef dirigent Uroš Lajovic, ljudi koji zaista 'grizu', ne samo po pitanju spremnosti orkestra već celokupnog angažovanja. Dali su nam krila. Lj. Jelisavac
