Izvor: Politika, 12.Maj.2015, 08:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcije iz senke
U nekoliko intervjua poslednjih dana, predsednik Nikolić je pokušao da obrazloži model podele vlasti u Srbiji. Ohrabruje što se šef države oglašava i zanimljivo je da ima manje gafova kad izjave daje bez pomoći svojih savetnika.
I Nikolić je, naravno, emotivno i racionalno raspet između Istoka i Zapada, političke moći i margine istinske vlasti. Između svoje prošlosti, koju često objašnjava uverenjima koja se mogu i moraju promeniti pred snagom argumenata. On je već godinama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u jakoj senci svog političkog čeda, Aleksandra Vučića, i nije sigurno da li iskreno želi da iz nje izađe. Ipak, da se njegova reč čuje u šizofrenim putevima srpske politike – nema sumnje da to iskreno želi.
Iz svoje pozicije svetovnog patrijarha, Nikolić ocenjuje srpsku vladu na primeru njenog predsednika: „Mislim da vlada nije jedinstvena, to će Aleksandar morati da rešava, ako stigne od ministarskih obaveza koje je preuzeo na sebe.” Tako predsednik govori za nedeljnik „Vreme”, uz poruku koja nije prikrivena čak ni elementarnom ezopovštinom. Dakle, malo je ministara čiji je kapacitet na nivou dramatičnog dela srpske istorije, pa premijer stalno mora negde da uskače.
Nikolić nije potpuno objasnio da li takav teret na Vučićeva leđa tovari on lično ili prvi ministar trpi posledice svog lošeg izbora. Svejedno, predsednik Srbije je protiv ministara koji su eksperti za sve i svašta i mogu da budu na čelu bilo kog resora. Takvih ima u ovoj vladi bar nekoliko, da sad ne potežemo imena. Šef države se dotakao i teme koja je neizbežna. To je dualizam u rukovođenju vojskom, ambijent koji može da vodi i u tragične konfuzije.
Za one ministre sile koji nisu čitali ili nisu dovoljno dobro razumeli Ustav, Nikolić je rekao da on (predsednik) komanduje vojskom i da takva funkcija i priroda posla ne trpe dvojnost. To je rekao u vezi sa odlukom da se ide u Moskvu, na Paradu pobede, ali i zbog drugih stvari. On nije rekao postoji li bilo kakva surevnjivost između njega i ministra odbrane Bratislava Gašića.
To su manje-više proizvoljne tabloidne verzije koje ne pomažu da se objasni nešto što se zove „linija komandovanja”, nego ozbiljnu državnu stvar svode na sukob ličnosti. Ipak, i to je malo verovatno, jer po prirodi stvari, predsednik i ministar teško mogu da se sretnu na liniji spora i sukoba. Jednostavno rečeno, predsednik komanduje, ministar nema operativnu nadležnost nad vojskom. Dakle, ne može da izdaje naređenja generalima, osim svojim pomoćnicima u ministarstvu. Inače, Gašić je debitant među ministrima, pa se na njega i ne odnosi Nikolićeva primedba o „univerzalnosti”.
Ipak, pre helikopterske katastrofe ministar Gašić je neposredno (i neovlašćeno) pozvao generala Bandića i izdao mu naređenje. Bio je to neočekivani susret političkog diletantizma i vojničkog profesionalizma. Bandić je znao da se takvi zahtevi odbijaju i vraćaju na pravu adresu, ali je ipak odlučio da se leti. Da mu sad ne stajemo na muku, taj vrhunski oficir je i dalje u teškom procepu zbog nastojanja da brzinu delovanja (spasavanja) pretpostavi proceduri. Istog dana, kad se desilo najgore, javno je priznao svoju odgovornost za odluku. Nije se sakrivao iza bilo koga.
Odgovornost je odmah priznao i general Ljubiša Diković. Rekao je: „Odgovornosti ima, ali se ona ne može deliti. Svako je nosi, u skladu sa svojim ovlašćenjima.”
Taj časni oficir je svoj položaj stavio na raspolaganje predsedniku i kad su poginuli mineri na Kopaoniku. Rekao je: „Ja sam odgovoran, spreman sam na sve posledice.”
Ne znam da li je Diković „Nikolićev” ili ne. Ne verujem da bilo kome pripada, bar ne na način koji uz vojnički stav podrazumeva servilnost. Ipak, on je imao problema (sa ministrom odbrane) kad je rekao da u slučaju helikopterske nesreće nije poštovana procedura i da nije u redu da onaj od koga mora sve da počne (načelnik Generalštaba) poslednji sazna šta se dogodilo.
Tako je srpski general sa četiri zvezdice biranim rečima pokušao da obrazloži tragični ministrov amaterizam. Nije vredelo, jer je Bratislav Gašić više puta ponovio da ne oseća „ama baš nikakvu odgovornost” za nesreću. Pa ni moralnu. Šta je uopšte to?
Uzgred, Gašić je jedan od zaštićenih vlasnika resora. Može mu se, on je servilni vojnik stranke. I ministar Selaković se pokazao u negiranju moralne odgovornosti za ministre Gašića i Lončara, govoreći kako u ovom slučaju savest nije sporna, ocenjujući etički sklop svojih kolega besprekornim.
Na otvorenoj svečanosti u Kolubari predsednik Vlade je najavio brzu rekonstrukciju vlade. „Biće kratko i slatko!”
Nisam siguran ko odlazi, ali naslućujem nedodirljive. Što se predsednika države tiče, on se svakako nada novom mandatu. Ako ga politička deca sve manje pitaju za savet – onda ništa. Hladovina će biti sve veća.
.jpg)
