Izvor: Politika, 08.Jun.2011, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečiti uzroke, a ne posledice
Široko rasprostranjeni rad ,,na crno” je značajnim delom i posledica izgradnje liberalnog tržišnog sistema, koji su razvijene zemlje davno napustile
Vlada Srbije je nedavnousvojila set mera (oslobađanje plaćanja doprinosa za novozaposlene i dr.) s najvažnijim ciljem da se smanji ogromna nezaposlenost, verujući da su time stvoreni i potrebni uslovi da poslodavci masovnije počnu da prijavljuju radnike koji godinama rade „na crno”. Da li će se to zaista i desiti? >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Rad u „sivoj zoni” je široko prisutan u srpskoj ekonomiji. Niko pouzdano ne zna koliko radnika je na ovakav način zaposleno, ali se svi slažu da je to u Srbiji veoma masovna pojava. To se dešava i u drugim, pa čak i u razvijenim zemljama, samo što je učešće ove kategorije zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti višestruko niže nego u Srbiji.
„Rad na crno” je eskalirao u poslednjoj deceniji 20.veka, kada je u vremenu opšte nemaštine, masovnog gubitka posla, izrazito niskih plata, dolaska velikog broja izbeglica iz drugih republika bivše SFRJ, ovo bio jedini način da se nekako prežive godine izolacije, sankcija i ratova. Svesne veoma teške situacije, ondašnje vlasti su prećutno prihvatile opšte snalaženje ljudi, kao način da se prežive te veoma teške godine.
Promenom vlasti dvehiljadite, duboko se verovalo da će izgradnjom novog i efikasnijeg tržišnog sistema, rad ,,na crno” biti sveden na veoma nisku meru, karakterističnu za ostale evropske zemlje. To se nažalost nije desilo već je rad u „sivoj zoni” i pre izbijanja ekonomske krize, poprimio veoma zabrinjavajuće razmere. Zašto?
Pre svega, zatošto je u procesu srpske tranzicije došlo do masovnog otpuštanja radnika u privatizovanim preduzećima, dok je novoosnovani privatni sektor apsorbovao samo manji deo od tog ogromnog broja nezaposlenih. Zbog poznatih događaja iz devedesetih, ali i zbog primenekatastrofalno lošeg koncepta privatizacije, broj zaposlenih u 2010. godini je bio niži za 700.000nego u 1990,zbog čega Srbija danas pripada maloj grupi evropskih zemalja u kojima je stopa nezaposlenosti viša od 30 odsto.
Široko rasprostranjeni rad ,,na crno” je značajnim delom i posledica izgradnje liberalnog tržišnog sistema, koji su razvijene zemlje tržišne privrede davno napustile.Svet kapitala je u Srbijivrlo moćan i uživa snažnu podršku vlade, dok je svet rada prepušten ćudima surovog tržišta, u kome novokomponovane gazde rade praktično šta hoće. Duboko verujući da svet počinje od njih i da budući razvoj Srbije presudno zavisi samo od njihove poslovne umešnosti, srpski kapitalisti od zaposlenih zahtevaju evropsku produktivnost i ponašanje nudeći za uzvrat afričke plate i minimum poštovanja radničkih prava. U današnjoj tajkunskoj Srbiji, veličina bogatstva najbogatijih, meri se količinom siromaštva najsiromašnijih.
Poniženi, obespravljeni i loše plaćeni srpski radnici nemaju neophodnu podršku ni srpske države, a ni slabo organizovanih i duboko podeljenih sindikata. Nedovoljno zaštićena prava radnika se minimalno poštuju, dok vođe sindikata sa predstavnicima vlasti i poslodavaca vode beskrajan i jalov socijalni dijalog.
Sve mere za podsticanje zapošljavanja, pa i ove koje je nedavno donela Vlada Srbije, imaju smisla, naročito u vremenima teške ekonomske krize. Problem je u tome što je domet tekućih mera krajnje ograničen i što se njima leče samo posledice, ali ne i ključni uzroci.
Da bi se radikalno smanjila ogromna nezaposlenost i značajnije preveo broj radnika iz „sivih” u legalne tokove, trebalo bi: prvo, ograničiti široko raširenu samovolju poslodavaca donošenjem i sprovođenjem evropskih zakona u kojima su prava sveta rada i sveta kapitala potpuno izjednačena; drugo, stvoriti uslove za bolje i efikasnije sindikalno organizovanje i zaštitu prava radnika, kao što je to u razvijenim evropskim državama; i treće, preduzeti potrebne reforme, kojima bi se oblikovao efikasan i održiv ekonomski sistem, u kome bi bilo dovoljno posla i plata za sve koji žele da rade i dobro da zarade.
*Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ljubodrag Savić
objavljeno: 09.06.2011.
