Izvor: Blic, 22.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laž kao unosan posao
Laž kao unosan posao
- Bez obzira na datume i jubilej posvećen velikom Steriji, postoji nekoliko razloga zbog kojih sam se odlučio da radim komad 'Laža i paralaža'. Najpre, lako sam se sa upravom pozorišta dogovorio o podeli, koja je ključ za rešavanje 'Laže'. Drugo, ovo je moja prva režija u Narodnom pozorištu i bilo mi je važno sve, pa i kojim ću se komadom predstaviti u nacionalnom teatru - kaže Jug Radivojević, reditelj mlađe generacije, povodom premijere koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << će biti održana 25. marta na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
- Sećam se nekoliko verzija 'Laže i paralaže', recimo, predstave Egona Savina u Novom Sadu i u Beogradu, zatim M. Benke u Vršcu; reč je o predstavama iz različitog vremena, ali su sve bile aktuelne. To su ti veličanstveni komadi koji su uvek aktuelni. Na koju vrstu aktuelnosti ukazuje 'Laža i paralaža' danas?
- Sa tom našom težnjom da što pre stignemo u Evropu, što je elementarna želja junakinja Jelice, čini mi se da ovaj komad postaje još kompatibilniji sa ovim vremenom. Uz, naravno, osnovnu priču o tom prevejanom lažovu, vucibatini i prevarantu koji uđe u jednu kuću, odabere taktiku za devojku i njenog oca i tako ih žedne prevede preko vode. Ono što prepoznajemo kao specifično naše jeste ta dirljiva naivnost kojom oni prihvataju da im takvi ljudi uđu u kuću. Slično kao što smo mi danas dopustili da nam agitatori ulaze u kuće, da vrše kampanje od vrata do vrata obećavajući putovanje na Mesec. Naravno, kako kaže Sterija, želja tih prevaranata je da se najedu, napiju i, ako mogu, uzmu koju paru i odu ostavljajući za sobom aferu i dilemu za glavne junake: da li je to bio baron ili Aleksa? Moja intervencija i ide u tom pravcu, ko je u stvari čovek koji ih je zaveo. I dok se oni raspravljaju, prevaranti već kucaju na druga vrata. Vaša interpretacija komada uglavnom podrazumeva skoro radikalnu intervenciju; šta je urađeno ovog puta?
- Pokušao sam, naravno, da ne ugrozim Steriju, ali mi se učinilo da je njegov kraj nekako moralizatorski, didaktički, pomalo stran našem vremenu i našem današnjem iskustvu. I zbog toga smo se uglavnom bavili time kako završiti predstavu. Zanimalo nas je da li mi danas prepoznajemo prevaru i laž i na koji način. Čini mi se da je laž postala krajnje legitimna. Nije sporno da ona postoji, uvek je postojala, ali je danas, izgleda, važno ko će više i masnije da slaže, i ko pobedi, taj ima veće šanse da uspe u politici, u sportu, pa i u životu.
Laže li se u pozorištu?
- I te kako. Tokom godina mi smo formirali jedan lažni sistem vrednosti koji dugo opstaje iako intimno mi kao branša i kao publika znamo šta mogu biti i šta jesu moralne vrednosti. Očigledan nedostatak moralnog kredibiliteta jeste i to što još uvek niko u pozorištu, posle neke premijere, nije jasno i glasno, onako burno, odreagovao kao publika na izboru za 'Pesmu Evrovizije'. Mi i dalje aplaudiramo nečemu čemu treba zviždati. Očekujete da publika preuzme odgovornost?
- Očekujem da publika reaguje iskreno. Mislim da naša publika još uvek ima poštovanje prema autoritetima koji su joj nametnuti, ali se nadam da će vrlo brzo publika u pozorištu odreagovati kao publika u Centru 'Sava'. Znači li to da vi pozivate publiku da zviždi posle neke neuspele premijere?
- Moje ili bilo čije druge. Ta kurtoazija nikome ne koristi, već stvara lažnu sliku o nama i našem pozorištu. Zašto pominjem taj izbor za 'Pesmu Evrovizije'? Da je publika kurtoazno pozdravila pobednike, prihvatila bi jednu očiglednu laž, ovako, odmah su se podigla razna tela, neki ljudi su nešto rekli, počelo je nešto da se dešava. Mi u pozorištu još uvek nismo spremni da adekvatno reagujemo. Koliko ste vi kao reditelj koji pri tom ne radi retko odgovorni za ovo o čemu govorite?
- Ja sam uvek odgovoran čak i kad nije tako. U Beogradu je veoma teško napraviti kompaktnu predstavu, koja će biti rezultat spajanja niza različitih energija, zato što su naši dobri, priznati glumci formirali svoje individualne stilove igre i veoma se teško uklapaju u stil igre potreban za predstavu. To je poseban problem kada radite sa ekipom osvedočenih glumaca, koji sam i ja osetio radeći predstavu 'Spusti se na zemlju' u Pozorištu na Terazijama. Dakle, ja samo mogu da se bavim pričama koje bi mogle na neki način da provociraju javno mnjenje da se bori protiv laži. Željko Jovanović
