Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Laž kao istina, poraz kao pobeda
Ako nema saglasnosti o zbivanjima u razdoblju između 1941. i 1945, iluzorno je očekivati da će je bitio periodu od 1991-1999.
Ideja da se u školskim udžbenicima u zemljama nastalima raspadom Jugoslavije usklade činjenice i ocene o ratovima kojima je spomenuti raspad bio popraćen jest, da se razumemo, racionalna i višestruko opravdana. Međutim, ona pod datim okolnostima nije realna.
Ta ideja, kojoj je niz vrsnih istoričara s prostora bivše Jugoslavije posvetio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mnogo energije, a koja se može pozvati i na zapadnoevropska iskustva, u ovom trenutku nije, nažalost, ništa realnija od pobožne želje da nikad više nigde na svetu ne bude nasilja i rata. Osnovni razlog izostanka njene realnosti vidljiv je u zaokretu koji se u tim udžbenicima (svakako u dobrom delu hrvatskih, srpskih i drugih udžbenika) zbio na planu prikazivanja, tumačenja i vrednovanja Drugog svetskog rata. Verovatno nigde na svetu tzv. istorijski revizionizam nije snažnije došao do izražaja nego u tim udžbenicima. Nije, doduše, poznato da jeu nekom od tih udžbenika revidirana uloga Adolfa Hitlera; to, međutim, ne važi za domaće Hitlerove saveznike. U Hrvatskoj to dolazi do izražaja u relativizovanju ocene Nezavisne Države Hrvatske (koja se od početka devedesetih godina uglavnom piše bez oznake tzv.), u Srbiji posredstvom revizije ocene četničkog pokreta kao kolaboracionističkog, ali i kroz relativizirajuće preispitivanje uloge ličnosti poput Milana Nedića ili Dimitrija Ljotića. Generalno se može govoriti o tendencijama revizije onih snaga koje su 1945. doživele poraz.
Ako nema saglasnosti ni u pogledu zbivanja u razdoblju između 1941. i 1945, posve je iluzorno očekivati da će se bilo kakva saglasnost postići u pogledu prikazivanja i vrednovanja zbivanja između 1991. i 1999. Ako se istrajava na odbijanju suočavanja sa zločinačkim aspektima recentne prošlosti (pa se zločini počinjeni u sukobima devedesetih godina – a neretko čak i genocidnost – pripisuju isključivo drugima a nipošto vlastitoj strani), onda bi trebalo biti sasvim jasno da ne može doći ni do kakvog usklađivanja viđenja tih zbivanja niti do bilo kakve saglasnosti.
Dakako, takva viđenja ratova devedesetih najdirektnije su povezana sa spomenutim revizijama Drugog svetskog rata. Ima i u Francuskoj istoričara koji bi rado revidirali ulogu maršala Petena – ali nema šanse (pesimist bi rekao: zasad) da se te revizije uključe u neki školski udžbenik. Sasvim je sigurno da bi poneki Norvežanin u kakvom udžbeniku rado video ulepšanu Kvislingovu sliku, poneki Nemac Hitlerovu i Himlerovu sliku – ali do daljnjeg će te želje biti osuđene na ispraznost. Dok se u Srbiji u udžbenicima budu sretale bajke o dva antifašistička pokreta, dok se u nekim hrvatskim udžbenicima budu sretale ulepšane slike Pavelićeve tvorevine, dok se slične ili analogne revizije budu sretale u udžbenicima drugih eksjugoslovenskih zemalja – dotle je posve besmisleno čak i pomišljati na usklađivanje školske istine o zbivanjima u periodu između 1991. i 1999. To, dakako, nije dobro, nije dobro ni za duh svih tih naroda osuđenih – ne bez vlastite krivice – na to da im se mlade generacije sistematski truju lažnim (u najmanju ruku iskrivljenim) slikama o najnovijoj i novijoj prošlosti. No, dok u hrvatskoj javnosti dominira slika Haškog tribunala kao isključivo protivhrvatske institucije, a istodobno se u srpskoj javnosti taj tribunal doživljava kao izraz globalne antisrpske zavere – dotle će laž važiti kao istina, pobeda kao poraz i poraz kao pobeda.
Mnogo toga treba učiniti da se stvore pretpostavke za oslobađanje školskih udžbenika od njihove etnocentričke instrumentalizacije. A to što se mora učiniti ne može se izvesti na planu revizije udžbenika: besmisleno je verovati da se ocene u udžbenicima mogu početi usklađivati s mračnom istinom o zbivanjima koncem prošlog milenijuma dok se veruje da su Ante Gotovina i Ratko Mladić heroji,a ne zločinci. Neka revizija takvih (nažalost danas dominantnih) slika „naših heroja” bude prvi korak na putu kaoslobađanju školskih udžbenika od smeća koje se u njima nagomilalo!
*Profesor na Filozofskom fakultetu u Zagrebu
Lino Veljak*
objavljeno: 02.04.2011
.jpg)
