Izvor: Politika, 24.Jun.2015, 08:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Latinično podmetanje
Odgovor Dragoljubu Žarkoviću
Jedna od prvih stvari koje sam uradila kada sam 2005. došla na čelo redakcije „Politike” bila je da Dragoljubu Žarkoviću ponudim kolumnu u „Politici”. Da se razumemo, nudila sam kolumnu i Biljani Srbljanović: smatrala sam, tada kao i sada, da je Srbiji potreban list otvoren prema svim političkim opcijama, list koji zna da oni koji svoje političke protivnike prikazuju kao čudovišta u stvari nastoje da se unapred oslobode obaveze da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << slušaju njihove argumente.
Smenjena sam 1. oktobra 2008. godine, ali mi je bilo veoma žao kada je Dragoljub Žarković pola godine kasnije prestao da piše u „Politici”. Odbio je da prihvati smanjenje honorara, a poslednju kolumnu objavio je 27. marta 2009. U fusnoti se oprostio od čitalaca rečima: „Sasvim je u redu da se s promenom koncepta menjaju i izvođači radova.”
Sada tvrdi da je odbio da piše za „Politiku” iz solidarnosti što sam ja sramno najurena s pozicije glavnog urednika. Iz toga bi valjda proizišlo da je sramno, nelojalno što ga kritikujem kad obmanjuje čitaoce.
Čitalac će sam da odluči veruje li u ono što je Žarković na ćirilici objavio šest meseci posle moje smene ili u ono što na latinici objavljuje šest godina kasnije (ne pet, kako piše u njegovoj kolumni u „Blicu”).
Svi ćemo se, međutim, sa njim lako složiti da se „profesionalnost novinara meri sa onim što je napisano i objavljeno, a ne vrstom pisma”, jer u Žarkovićevom je podmetanju latinica potpuno nedužna.
