Izvor: Blic, 15.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lako pristajemo na gore
Lako pristajemo na gore
Na pitanje zašto je ovogodišnji festival 'Budva Grad teatar' propao reditelj Egon Savin, koji je režirao njegovo otvaranje, kaže: 'Ja mislim da je i ovaj put, kao što je to uvek kada je reč o kulturi, došlo do nagodbe ili mimoilaženja stranaka u Crnoj Gori jer je došlo do smene lokalne vlasti u Budvi. Dakle, čovek bi, da bi razumeo taj nerazumni potez, morao istovremeno da se bavi i kulturom i politikom a takvih je, ako ne rečunamo našeg ministra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kulture, veoma malo. Ipak, nije daleko od pameti zaključiti kako neka partija koja ima svoje predstavnike ovde nema interesa da finansira one onde i tako u krug. Sve to samo pokazuje koliko ljudi iz vlasti nemaju nikakav odnos prema kulturi, koliko im kultura služi samo kao reklamna kampanja i sredstvo za neki politički cilj, i koliko su daleko od ideje da je kultura sama sebi svrha.'
Ono što zabrinjava dugoročno jeste lakoća sa kojom je taj festival ugašen?
- Jedna od crta našeg mentaliteta jeste da lako pristajemo na gore. A gore dolazi, iz dana u dan, barem ljudima iz kulture. Ne mogu ni s čim, osim našim mentalitetom, objasniti ćutanje u kulturnim krugovima Crne Gore i Jugoslavije jer to je uistinu bio jugoslovenski festival. No, mi smo se veoma lako odrekli i još nekih festivala, sa lakoćom smo se odrekli nekih pozorišta, predstava. Primera radi, sada se radi oko trećine nekadašnje produkcije. No, činjenica je ovo, festivala više nema i kao da ga nije ni bilo a mi smo ostali pomireni u svojoj rđavoj svakodnevici kulture. Kako je po vašem mišljenju došlo do 'poklapanja' krize u 'Sterijinom pozorju' i 'Budva Grad teatru'?
- Mi prelazimo na neki kapitalizam koji još uvek niko ne može definisati. Kulturne vrednosti u novom poretku, kome težimo, osiguraće svoje postojanje ako se tržišno orijentišu. Međutim, ako se prebacimo na model tržišne orijentacije u kulturi, pretvorićemo se u zabavljače i klovnove. Ljudi koji treba da brinu o kulturi ćute. Ni nova vlast ne pominje kulturu. Evo, već je druga godina kako oni vrše vlast a ja još nisam čuo da je neko pomenuo reč kultura. Ni u jednom TV nastupu, ni u jednom intervjuu. Nisam doduše čuo ni da je neki novinar pitao nekog političara o kulturi, kao da ona nikome i ne treba. Prvi put je ministar kulture Republike Srbije čovek iz pozorišta, glumac, ima li ta činjenica značaj?
- Svi smo zbunjeni nedostatkom brige za kulturu, nedostatkom truda i nedostatkom koncepta, ne samo nedostatkom novca. Moglo se o kulturi makar razgovarati, a ne samo, ajde da mi privatizujemo što se privatizovati može pa ćemo posle razgovarati o kulturi. Jeste da je zemlja osiromašena, naravno i kultura, no to znamo. Ono što fali jeste trud, posvećenost, rešenost da se drugačije postupa u kulturi.
Šta predviđate da će se desiti početkom sezone s obzirom na najavljene promene?
- Ono što vidim jeste umanjenje produkcije, ali šta će se raditi u sledećoj sezoni to teško ko može predvideti. Trenutno je vidljivo da su se gradske vlasti veoma potrudile kada je o obnovi Jugoslovenskog dramskog pozorišta reč i ono se gradi ozbiljno. Čujem da je Bogradsko dramsko pozorište u adaptaciji i to je ona konkretna briga kada je o kulturi reč, preciznije o zgradama kulture. Svojevremeno mi se još činilo da je pet do dvanaest da se progovori i pozorištu, da se više donese taj famozni zakon o pozorištu. Postoji li način na koji je danas moguće praviti predstave bez gubitka, neka drugačija produkcija?
- Privatno pozorište kod nas je moguće samo u obliku kakav se već radi, uz pomoć stranih donacija. Ispada, sve što radimo, radimo uz pomoć stranih donacija. Konkuriše se sa nekim stranim pisce, radi se na primer Gete, i onda Gete institut uplati neke pare. Moguće je praviti predstave i kao letnje projekte, igra se mesec, dva dana i tako se ona može isplatiti. Ali, čim predstava uđe u pozorišnu zgradu, što podrazumeva struju, vodu, radnike, administraciju, ceo kolektiv, to postaje tako fenomenalno skupo da ne može sebe izdržavati, pa neka je reč o ma kakvom umetničkom dometu. Znači, predstava se mora finansirati spolja. Ako to radi producent onda se zna da su njegovi razlozi komercijalne a ne umetničke prirode i onda dobijamo ono što ja već duže vremena zovem zabavljačko pozorište. Da li zabavljačko pozorište može biti umetničko, naravno da može - ali ne mora. Šta lično planirate da radite u novoj sezoni?
- Nije moj plan naročito bitan, važno je da nikada nije bilo manje planova, razgovora i dogovora nego ovog leta. Ja čak sumnjam da razgovori uopšte postoje. Mnoge moje kolege nemaju ni kratkoročnih planova. Sve je u velikoj stagnaciji izuzev par izuzetaka koje ovom prilikom neću pominjati, ostaje nam da čekamo da se vlast osvrne na nas. Međutim, u predstojećoj predsedničkoj kampanji oni će zaboraviti i da pozorište uopšte postoji.
Nije li malo paradoksalno, sve izlazi na to da je u Slobino vreme bilo bolje u pozorištu?
- U Slobino vreme je bilo neuporedivo bolje u pozorištu jer je još uvek postojala ogromna količina novca koja je ko zna kojim putevima dolazila u pozorište. Bilo je mnogo nekontrolisanih pravaca kojima se kretao taj novac, da li je to bilo pranje novca ili nešto slično ne znam, ali je, mada u pozorištu nikada nema dovoljno, para bilo mnogo više. Da li se možda novac preselio na film i televiziju, mnogi glumci recimo moraju da odbijaju uloge jer ne stižu?
- Dobro da je i kinematografija, koja je bila načisto propala, konačno počela da oživljava i sasvim je u redu što se puno snima. Ne bi jedino bilo dobro da novac za pozorište i film dotiče sa istog izvora i ja verujem da je kinematografija pronašla druge izvore. Ulaganje u kinematografiju je mnogo isplativije, može se prodavati televizijama, može se menjati za strani film, može se trgovati. Pozorište je nešto sasvim drugo, ono je vezano za tradiciju, za jezik, za kulturu i baš zato treba ulagati u pozorište jer ono je kultura par ekselans. Dvorska umetnost?
- Ono je uvek bilo vezano za vlast, ono je čak šta više sinonim vlasti i što značajnije i ozbiljnije pozorište to značajnija i vlast. Izgleda da vlastodršci na Balkanu to nikako da shvate. Osim Tita. Željko Jovanović
