Izvor: Politika, 18.Mar.2010, 00:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lake telesne” i „teške duševne”
Ambulanta za kliničke preglede Instituta za sudsku medicinu u Beogradu otvorena je tek pre šest godina, s tim što ova ustanova još nije prepoznata kao sastavni deo sistema zaštite od porodičnog nasilja. Ne mislim pri tom da postoji svestan otpor prema ovoj službi – više je reč o inertnosti sistema koji godinama funkcioniše na isti način.
Pošto ovi pregledi nisu obuhvaćeni zdravstvenim osiguranjem, žrtva nasilja je dužna da pregled plati. Institut za sudsku medicinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Beogradu je pokušao da obezbedi sredstva za njihovo finansiranje. Tokom 2008. godine u tome se i uspelo: Sekretarijat za zdravstvo grada Beograda finansirao je ove preglede. Prethodno smo i mi u institutu, da bismo promovisali službu kakva odavno postoji u mnogim zemljama (pa i kod nas u Nišu), volonterski obavljali ove poslove. Međutim, da bi služba postala deo sistema ona ipak ne može stalno da funkcioniše na principima dobrovoljnosti.
Godišnje se ovde pregleda u proseku ne više od stotinu žrtava porodičnog nasilja, što je, prema nekim saznanjima, manje od mesečnog proseka prijavljenih slučajeva.
Ko su žrtve porodičnog nasilja koje dolaze u institut? To su žene najrazličitijih godina, od mladih koje doživljavaju nasilje od svojih partnera, do starijih, u sedmoj ili osmoj deceniji. Starije osobe doživljavaju nasilje i od drugih članova porodice, od sinova, snaja", a ne samo od bračnih partnera.
Gotovo bez izuzetka, ovim osobama to nije prvi put da dožive tako nešto. Kad dođu u institut one su, međutim, konačno odlučile da „reše svoj problem”, jer im je dokumentacija o povredama potrebna za sudski postupak.
Pri pregledu najčešće ustanovimo povrede u vidu krvnih podliva, oguljotina i rana. Ove povrede nastaju šamaranjem, udaranjem, šutiranjem, bacanjem raznih predmeta koji dospeju do ruku nasilnika. U najvećem broju slučajeva, ove povrede se kvalifikuju kao „lake telesne”, mada to ne govori o psihičkom stanju žrtve, jer žrtve svaku povredu, kao i sam čin nasilja, doživljavaju teško. Postoje i slučajevi kada žrtve zadobiju povrede koje se kvalifikuju kao „teške telesne”, kada na primer dolazi do preloma nosnih kostiju ili potresa mozga. Takve osobe su se prethodno najčešće obratile radi lekarske pomoći nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi, a kasnije dolaze kod nas da bismo sačinili kompletnu dokumentaciju.
Bio sam inače uključen u više veštačenja pred sudom zbog optužbi za nasilje u porodici. Mogu da kažem da je medicinska dokumentacija u slučajevima kada žrtve ne pregledaju specijalisti sudske medicine ili doktori koji su za to adekvatno obučeni, po pravilu veoma štura. Time ne kritikujem rad kolega, već prosto želim da ukažem na to da je za sudskomedicinski pristup žrtvi nasilja potrebna odgovarajuća obuka. Kvalitetna (sudsko)medicinska dokumentacija je u ovim slučajevima, po pravilu, veoma značajna. Pogotovo što se porodično nasilje dešava između četiri zida, često bez svedoka, pa nasilnik može pred sudom da negira optužbe tvrdnjom da su neke povrede posledica pada" U tim situacijama važno je mišljenje sudskog veštaka. Ako je, na primer, povreda na vrhu temenu, veštak će reći da se isključuje mogućnost da je nastala od pada. Sud će na osnovu tog veštačenja proceniti da li je iskaz optuženog istinit. Međutim, ako je navedeno samo da je povreda na glavi, a nije data neka bliža odrednica, veštak ne može da zaključuje na odgovarajući način. Sudska medicina može da konstatuje i vrlo specifične tragove koji nastaju od kaiševa, palica" Takođe, brojnost povreda, koja nije dokumentovana na valjan način kroz uobičajene lekarske izveštaje, veoma je važna za sudsku odluku jer govori o rešenosti nasilnika da povredi žrtvu.
Ukoliko bi se sudskomedicinska ekspertiza žrtava porodičnog nasilja sprovodila na adekvatan način na samom početku postupka, što podrazumeva i pregled povređenih, a ne samo tumačenje podataka iz lekarskih izveštaja, došlo bi se do kvalitetnih dokaza, što bi, prema iskustvima iz drugih zemalja, doprinelo efikasnosti sudskog postupka.
Institut za sudsku medicinu je vrlo angažovan i na drugim poslovima, ali smatram da bi društvo u celini, a posebno pravosudni sistem, trebalo da koriste našu stručnost u borbi protiv nasilja u porodici.
*Docent univerziteta, doktor medicinskih nauka
Đorđe Alempijević
[objavljeno: 18/03/2010]
