Izvor: Politika, 31.Okt.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kurdi određuju rezultat izbora u Turskoj
Naum Redžepa Tajipa Erdogana da u zemlji zavede predsednički umesto parlamentarnog sistema u junu je osujetila prokurdska partija HDP
Kada turski građani sutra izađu na birališta sve oči biće uperene u prokurdsku Narodnu demokratsku partiju (HDP) koja će, po svoj prilici, biti jezičak na vagi koji će odrediti dalji politički kurs Ankare. Nakon što je u junu prešao cenzus od deset posto za ulazak u parlament (osvojio 13 odsto glasova) HDP je umnogome pomrsio planove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da u zemlji sprovede prelazak sa parlamentarnog na predsednički sistem. Za takav naum bilo bi mu neophodno 330 skupštinskih mesta, što mu junski izbori nisu doneli. Umesto toga suočio se sa velikim padom glasova, a njegova Partija pravde i razvoja (AKP) ostala je bez većine prvi put za 13 godina.
U Ankari i Istanbulu političke partije održavaju poslednje predizborne skupove, dok više od tri miliona Turaka, koji žive i rade u inostranstvu, u ambasadama i konzulatima širom sveta već uveliko glasaju. Na vanrednim parlamentarnim izborima, koji se održavaju sutra, učestvuje 16 partija i desetak kandidata za nezavisne poslanike. Pravo glasa ima više od 55 miliona građana.
„Ko će formirati novu vladu Turske”, pitanje je koje se već danima može čuti na svakom koraku: među političarima, u medijima, među građanima u svakodnevnim kontaktima. Na njega nije lako odgovoriti, čak se govori i o novim vanrednim izborima, što izaziva veliku zabrinutost pogotovo među privrednicima koji apeluju na lidere partija da konačno izvedu zemlju iz višemesečnog političkog ćorsokaka kakav se odavno ne pamti.
Kako se glasanje primiče, ankete zbunjuju javnost. Prema najnovijem istraživanju, koje je sprovela kompanija „Adil i Gur”, vladajuća Partija pravde i razvoja (AKP) dobiće 47 odsto glasova, šest procenata više nego u junu. Prema važećem proporcionalno većinskom izbornom sistemu to će joj biti dovoljno da osvoji 285 do 290 od ukupno 550 mesta u parlamentu i da sama formira vladu.
Sve druge ankete, manje-više, najavljuju reprizu junskih parlamentarnih izbora. Prema njima dosad vladajući AKP sigurno će opet osvojiti najviše glasova, ali nedovoljno da bi mogao sam da formira kabinet. Iznenađenja se naravno ne mogu isključiti, pogotovo što se barata i sa naručenim istraživanjima kako bi se zbunili politički protivnici. Prag parlamenta će preskočiti i socijaldemokratska Republikanska narodna partija (DŽHP), desničarska Partija nacionalističke akcije (MHP), kao i prokurdska Narodna demokratska partija (HDP).
„Nemojte da me ostavljate Devletu Bahčeliju ( MHP) i Kemalu Kilčdarogluu (DŽHP), dajte svoj glas AKP. Turskoj je potrebna naša jednopartijska vlada”, apeluje na građane vršilac dužnosti premijera i lider AKP Ahmet Davutoglu. „Ukoliko na nedeljnim izborima budu slični rezultati kao 7. juna mi ćemo najverovatnije opet razgovarati o ponovnom izlasku na birališta”, izjavio je potpredsednik AKP-a Mehmat Ali Šahin, koji je 13 godina bio sam na vlasti.
Na redovnim izborima 7. juna proislamistički AKP osvojio je 41 odsto glasova (258 od ukupno 550 mesta u parlamentu), socijaldemokratski DŽHP – 25 odsto (125), desničarski MHP 16 odsto (80) i prokurdski HDP 13 odsto (79). Pokušaj da se formira koalicioni savez nije uspeo, pošto predsednik Erdogan, koji je osnovao AKP, očigledno ne želi ni sa kim da deli vlast. On sada pokušava da obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu, kako bi mogao da izmeni ustav i da uvede, umesto dosadašnjeg parlamentarnog, predsednički sistem vladavine.„Ovo je najveća politička kriza u istoriji republike. U ovom trenutku nije jasno ko vlada zemljom: premijer odnosno vlada ili predsednik Erdogan”, ističe lider opozicije Kiličdaroglu. Prema slovu ustava, Turska je parlamentarna demokratija, dok je šef države poluprotokolarna ličnost. Harizmatični Erdogan se od prvog dana ne miri s tom pozicijom, pogotovo što je on prvi predsednik koga su u avgustu 2014. godine građani direktno izabrali, a ne kao njegove prethodnike poslanici u parlamentu. On sada ne krije svoje ambicije, mada su protiv toga sve parlamentarne partije jer se plaše njegove diktatorske vladavine koju je pokazao i u poslednjem premijerskom mandatu.
U AKP se nadaju da će ovog puta uspeti da osvoje najmanje 276 mesta u parlamentu i da će sami formirati novu vladu. Islamisti računaju da će posle obnavljanja oružanih borbi protiv „kurdskih terorista” (zabranjena Radnička partija Kurdistana – PKK) pridobiti naklonost nacionalista. Računa se takođe i na glasove prokurdskog HDP-a koji u vladi optužuju da ima uporište u zabranjenoj separatističkom i terorističkom PKK. U toj stranci uporno demantuju te tvrdnje.
„PKK treba da odloži oružje, a nova vlada mora odmah posle nedeljnih izbora da obnovi pregovore kako bi se pronašlo mirno rešenje kurdskog problema”, kaže jedan od lidera HDP-a Selahatin Demirtaš.
Do kraja se ne može isključiti ni formiranje koalicione vlade, ukoliko Davutoglu i Erdogan ne obezbede apsolutnu većinu u parlamentu. U tom slučaju, prema ocenama političkih analitičara u Ankari, u novi kabinet bi, uz AKP, najverovatnije ušao radikalni desničarski MHP pošto dve stranke, i pored velikih razlika, imaju političke programe koji bi se mogli pomiriti.
