Izvor: Politika, 18.Okt.2013, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kung fu prosveta
Uglavnom usmeravamo ljude da budu poslušni i neinventivni
Postoji mnogo praktičnih pitanja o kojima se pomalo govori u medijima i pomenuću ih kao laik. Slaba plaćenost zaposlenih u prosveti je jedan od ključnih problema ako želimo da se nastavnici posvete deci. S druge strane, novac se rasipa na neke apsurdne načine. Tako su mi rekli da za pregledanje novih udžbenika, člana komisije koji treba da odobri udžbenik plaća država, a ne izdavač koji se prijavio na konkurs. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Dešava se da izdavač više puta pošalje jedan isti udžbeniksa elementarnim grešakama ili čak s materijom preuzetom iz stranihudžbenika, a komisiju svaki put plaća država.
Sada je u žiži pitanje male mature. Navodno može biti sedam predmeta na testu, a ministar Jovanović je izjavioda cilj nije bubanje informacija koje će učenici zaboraviti. Verovatno postoji dobra namera, ali pitanje tog testa nije čisto činovničko, a tako mu se pristupa jer mora brzo da se reaguje – koliko pitanja, koliko predmeta, koliko bodova itd.
Treba primeniti jednostavan metod: stalno postavljati pitanje „zašto” i time ćemo doći do niza pitanja na koja nismo dali odgovor. Svi učesnici u obrazovanju moraju da imaju jasnu viziju čemu sve to služi, jer u suprotnom roditelji, nastavnici i deca rade stvari prosto jer tako treba, po inerciji.
Kada postoji strategija teže su podvale, kao na primer cilj da se znatno uveća procenat fakultetski obrazovanih. Naravno da je to poželjno, ali čini se da će to da sprovedutako što će da olakšaju studije, što obesmišljava poziciju univerziteta kao centra nezavisne, kritičke, stvaralačke misli. No, vratimo se osnovama.
Odnos učitelj–učenik je temelj na koji se samo nadograđuje obrazovni sistem. Taj odnos je baziran na koncepciji čoveka kao bića koje vežba i vežbanje mu praktično osmišljava život i pomaže u životu (Piter Sloterdajk). Prijateljstvo, trčanje, matematika, pevanje, kritička misao, pisanje – sve to zahteva vežbu, ponavljanje radnji. Učitelj pokazuje vežbe i usmerava učenike da sami otkrivaju, i jednog dana prevaziđu učitelja. Može se vežbati i pogrešno, tako su i sebičnost, nesposobnost komuniciranja, neznanje trigonometrije ili sviranja klaviravelikim delom uvežbane negativnosti. Ovo može zvučati kao odnos kung fu majstora sa svojim žutokljunim polaznikom, ali to i jeste najjednostavniji primer odnosa učitelj–učenik, za razliku od strukture savremenog školstva koje jemališane stavilo u fabrički i konformistički model (upravo je zvono za odmor preuzeto iz fabrike).
Kada počnemo sa svešću o vitalnom i drevnom odnosu učitelja i učenika, pitaćemo se kakve veštine deca treba da poseduju i kako da ih steknu, pri tom svesni da se veštine prenose učeniku kao individui, a ne stadu ovaca. Insistiram možda i previše na reči vežba da bih podvukao da se ne radi o pukim informacijama, već da je sve podređeno životnim veštinama. Tek onda se pitamo koje konkretne vežbe (predmete), na koji pedagoški način i s kojim ciljem deca treba da uče. Odgovori na ta pitanja suplan i program.
Posle toga dolazi na red i pitanje provere nivoa stečenih veština, i tu su standardizovani testovipotpuno nova tema. Samo predlažem da dok se pišu zadaci za malu maturu da bi se pregrmela ova godina, treba paralelno odgovarati na ova pitanja da naredne godine ne bi bilo ponovo gostovanja umedijima i ubeđivanja ministra da su pitanja na testu „maksimalno lagana, neopterećujuća, opšteg tipa“.
Na ovom prostoru ne mogu da nastavim razglabanje, ali diskusija treba da se vodi. Da nagovestim koliko može da bude zanimljiva, pomenuću daje kreativnostzapanjujuće malo zastupljena u školstvu, a deca je već poseduju. Kreativnost nije samo pravljenje kolaža, već nalaženje novih rešenja u bilo kojoj oblasti. Uglavnom usmeravamo ljude da budu poslušni i neinventivni. Treba reformisati školstvo, u suprotnom će, kao što kaže Mark Tven, školstvo da stane na putobrazovanju.
*Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork
Igor Simić
objavljeno: 18.10.2013
